Da li ikada započnete dan tako što još u krevetu počnete da razmišljate o svemu što je pred vama i oko vas? Da li osećate da vam je stvari koje vas čekaju tog dana previše i da li vam je dozlogrdila svakodnevna rutina?
Kad se budila tokom prvih nekoliko dana svog života u Vitlejemu, Ruti je verovatno trebalo nekoliko trenutaka da se priseti gde je i šta se sve desilo: Umro mi je muž. Živim sa svekrvom koja je i sama udovica, u stranoj zemlji. Znam da sam sama odlučila da krenem, ali nadam se da sam ispravno postupila. A šta sad?
Pre nego što je nastavila sa životom, Ruta nije sedela skrštenih ruku čekajući da se desi neko čudo. Ne, zdrav razum ju je naveo da pažljivo razmisli, a pažljivo razmišljanje ju je navelo da nešto preduzme. Znala je da su njoj i Nojemini potrebne stvari za život, a znala je i da je u stanju da radi. Zato je pitala Nojeminu za savet i dozvolu pre nego što je otišla u polje da radi i dođe do hrane.
Zdrav razum ne podrazumeva oslanjanje na sopstvene zaključke i sposobnosti. Moramo da se oslonimo na Boga i da njega pitamo. Takođe, veštine koje nam je dao moramo da koristimo tako da živimo razumno i u skladu s njegovom voljom. Moramo da budemo spremni da uradimo sve što možemo, a ostatak prepustimo Božjoj brizi. Ne treba da mešamo pasivnost sa pobožnošću. Ipak, svojim stavom i postupcima Ruta nas uči da je sve što nam Bog daje – svaka prilika da dobijemo što nam je potrebno – nezaslužena milost i usluga od Davaoca svakog dobrog i savršenog dara (Jakov 1,17).
Kad ustanemo i počnemo da radimo nešto, možemo biti sigurni da Bog ne sedi besposleno. On sve čini po svojoj volji (Rimljanima 8,28). To ne radi tako što nam na kanapu s neba spušta paket, već tako što iz dana u dan otvara svitak našeg života. Njegova naklonjenost u svakodnevnim životnim stvarima daje nam snagu da izdržimo još jedan dan. Taj dan ne mora da izgleda uzbudljivo ili čarobno. Možda nismo sigurni kako ćemo izaći na kraj s onim što nas čeka. Ipak, to je dan koji nam je Bog dao, a s njim će nam dati i sve što nam je potrebno da učinimo ono na šta nas poziva.
Da li ćemo, kao Ruta, ustati i nastaviti sa životom koji nam je dat; da li ćemo živeti za Boga i njegovu slavu?
