Ovaj izveštaj nam „odiše neshvatljivošću“.1
Ono što nas zapanjuje u događaju kad Isus proklinje smokvu jeste činjenica da je ovde reč o čudu uništenja. Isus je do tog trenutka u Markovom evanđelju činio čuda ili preobraženja ili obnove. Pošto ovako nešto nimalo ne liči na ostale Isusove postupke, moramo dublje da proučimo značaj ovog događaja.
U Starom zavetu su se i čokot i smokva obično koristili kao metafora u opisu položaja Izrailjaca pred Bogom. Kad čokot ili drvo rode dobar plod, sve je u redu; kad je plod loš ili ga uopšte nema, to znači da je Božji narod skrenuo sa puta.
Dok je posmatrao krajnju ispraznost tadašnjih verskih aktivnosti, Isusu su verovatno pale na pamet ove reči proroka Miheja: „Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirči posle branja vinogradskoga; nema grozda za jelo, ranoga voća želi duša moja“ (Mihej 7,1).
Isus nije bez razloga prokleo smokvu. Ta scena je bila prikaz proročkog simbolizma. Pomoću smokve je ukazao na sud koji je očekivao Jerusalim. Isus je došao u središte verskog života tragajući za ljudima koji se mole i donose plodove, ali ih nije našao. Jalova smokva je bila simbol obrednog verskog legalizma koji je za sebe tvrdio da hrani gladno srce i udovoljava Bogu; ipak, ljudi koji bi mu se priklonili u njemu nisu nalazili ništa što bi ih zadovoljilo. Zato ovaj čin Božjeg Sina pokazuje da Bog time nimalo nije bio zadovoljan.
Da li ovo proročko upozorenje ima značaj za nas koji živimo daleko od smokava i hramova? Da! I mi smo pozvani da rađamo dobre plodove, ali isto tako moramo paziti da ne pobrkamo verske obrede i samopravedno držanje zakona sa istinskim plodovima. Za Božji narod uvek postoji opasnost da živi odnos sa Bogom zameni ispraznim legalizmom. Kako da reagujemo na ovo upozorenje uvelog smokvinog drveta? Na drugom mestu Isus nam kaže: „Svaku lozu na meni – koja ne rađa roda – on [Otac] uklanja… Ja sam čokot, vi ste loze. Ko ostaje u meni, i ja u njemu, taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne možete ništa činiti“ (Jovan 15,2, 5). Drugim rečima, ne treba da se trudimo da budemo bolji, već da više upoznamo Isusa.
Da li ova smokva predstavlja i neki aspekt vašeg života? Kad Isus dođe i potraži nas, da li će naći plodove na našoj grani? Da li će naći veru? Ostanimo ponizno povezani s Isusom, našim čokotom, i njegov Duh će u nama roditi upravo plodove koje on traži.
