Kako treba da se ponašaju Isusovi sledbenici? To je veoma važno pitanje. Odgovor je i jednostavan i zahtevan: pozvani smo da budemo drugačiji – drugačiji od onih koji ne slede Isusa.
Božji plan u večnosti je da ima svoj narod. Božji narod je pozvan da bude svet, izabran od Boga i izdvojen za Boga, koji je i sam „svet, svet, svet“ (Isaija 6,3; Otkrivenje 4,8). Princip izdvojenog naroda možemo da vidimo u celom Pismu. Na primer, u 3. Mojsijevoj Gospod zapoveda Izrailju, svom narodu, da ne praktikuje neznabožačke obrede Egipćana i Hananejaca. Pozvani su da se pokore Božjim zakonima i propisima (3. Mojsijeva 18,1-5).
Međutim, Bog nije dao zakone da bi im se njegov narod samo naoko pokorio. Ne, prava poslušnost Božjim propisima je pokazatelj preobraženog srca – srca koje se raduje svetosti. Drugim rečima, Bog kaže: Vi ste moj narod. Pripadate mi i zato hoću da se radujete što ste izdvojeni. Naši postupci će imati trajnu vrednost i zadovoljiće Boga samo ako je u nama već došlo do unutrašnje promene.
I zato u Novom zavetu vidimo da Petar podstiče vernike da upamte da su „izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, stečeni narod“ (1. Petrova 2,9). I mi smo, kao današnji Božji narod, pozvani da živimo drugačije: da časno postupamo i da, kad je reč o slobodnom vremenu, finansijama, odnosima s drugima – u suštini, o bilo kojoj oblasti života da se radi – donosimo odluke koje su u skladu s Božjim podstrekom da budemo sveti jer je i on svet (1,16).
Kao vernici, veliki zadatak koji imamo jeste da se poistovetimo sa svetom, ali ne po grehu, nego po njegovim potrebama. Ljudima u svetu ne treba neko zbog koga će se osećati prijatno dok se ponašaju nemoralno i odbacuju svog Tvorca. Kao što je Petar objasnio, treba da živimo tako što ćemo objavljivati „slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvao u svoju čudesnu svetlost“ kako bi drugi videli naša dobra dela i dali Bogu svu slavu (1. Petrova 2,9). Zato bi Petrove reči trebalo svakoga od nas da nateraju da se zapitamo: da li očekujem da ću biti drugačiji? Da li sam voljan da budem drugačiji, čak i ako će mi se drugi zbog toga usprotiviti? Da li mogu da volim ovaj svet dovoljno da mu ne budem nalik, kako bih mogao da pokažem drugima put do boljeg sveta?
