To što je Biblija puna izveštaja o smrti pojedinaca trebalo bi da nas podseti na činjenicu da ćemo i sami jednog dana umreti. Naši dani su ograničeni. Bog nam ne da da znamo kada će to tačno biti, ali nam psalmista kaže da je svaki dan našeg života zapisan u Božjoj knjizi dok još nije bilo nijednog (Psalam 139,16). Josif je doživeo 110 godina – pa ipak, kao i svi mi, morao je da se suoči s tim da je smrtan.
Josif je svoju smrt razumeo i prihvatio. Rečima pesnika Dilana Tomasa, nije se žestio dok se svetlost gasi,118 već je, kako bi naši puritanski preci rekli, imao „dobru smrt“. Šta nam to omogućava da dobro umremo? Jaka teologija – snažno razumevanje ko je Bog bio i jeste. Josif je na kraju osnažio svoju veru tako što se prisetio kako se Bog celog života starao o njemu i obećanja koja je dao njegovom narodu. Zahvaljujući toj veri u Božju dobrotu, mogao je da se suoči sa smrću. Nije bio uplašen niti sebičan; nije se držao senki niti taštih nada. Njegove reči su bile kratke i usmerene na porodicu i Boga. Takva reakcija može proisteći samo iz pogleda na svet uobličenog božanskim karakterom i svrhom.
Da li i mi kao Josif verujemo da će Bog osloboditi svoj narod? Da li u svom životu vidimo dokaze te vere? Da li smo se osvrnuli na Božju vernost i otkrili da, bez obzira na nevolje i tuge kroz koje smo prošli, možemo zajedno sa psalmistom da kažemo: „U Bogu je spasenje moje i slava moja, tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu“ (Psalam 62,7)?
U životu nas neće održati osećanja, već dobra teologija; ona će nas takođe utešiti u samrtnom času. Kad dođu teški dani, tada se držimo onoga što znamo da je istinito. Od Josifa i iz njegovog života možemo naučiti ovu divnu istinu: Bog koji nas je sastavio takođe je utvrdio sve korake našeg života, a naš život utkao u veliku priču o ispunjenju obećanja koja je dao svom narodu. S verom u tog Boga, sa smrću možemo da se suočimo uz pesmu:
I milost i sud on utka
u mrežu mog vremena;
Al’ gle, kapi tuge
svojom ljubavlju obasja;
Blagosiljaću srce koje me usmeri
i ruku što me je vodila
sa prestola na kom slava živi
u zemlji Boga Emanuila.119
