Ovo je istina koja menja sve: imamo rođaka-otkupitelja.
Druga glava Knjige o Ruti završava se tako što Nojemina otkriva da je Voz daleki rođak i „jedan od naših otkupitelja“ (Ruta 2,20). Mnogo pre Rutine priče, Bog je uspostavio nešto što će uticati ne samo na nju, nego i na sav Izrailj i sav Božji narod u celoj istoriji otkupljenja.
Dva dugotrajna starozavetna običaja koja moramo da upoznamo da bismo bolje razumeli kontekst ove priče i zašto zbog nje treba da se radujemo jesu levirat i goel. Proces levirata odnosio se na izrailjske običaje ponovnog stupanja u brak: po njima, kad bi muž umro, njegovo ime i loza ne bi umrli s njim niti bi bili prepušteni drugima na milost i nemilost (5. Mojsijeva 25,5-10). Goel je jevrejska reč koja znači „obnoviti“ ili „otkupiti“ i često se (i najbolje) prevodi kao „rođak-otkupitelj“. Mojsijev zakon navodi tu dužnost u Trećoj Mojsijevoj 25: rođak u izvesnim okolnostima može da se stara i brine o članu porodice koji je zapao u nevolje. Rođak-otkupitelj je imao dužnost da uradi sve što je potrebno da očuva zemlju svog rođaka i podrži ga.
Voz je poštovao oba običaja i pobrinuo se za Nojeminu i Rutu, koje su, ostavši bez ičega, dospele u ranjiv položaj. Voz ne samo što je bio jedan od Isusovih predaka, već je ovim postupkom nagovestio dolazak Hrista kao našeg Rođaka-otkupitelja.
Baš kao što se Ruta bacila pred noge Vozu, bez ičega i potpuno zavisna od njegove brige, tako se i mi bacamo pred noge Hristu i tražimo od njega milost. I kao što se Voz poneo prema Ruti, tako se i Hristos odnosi prema svakom grešniku koji mu dođe s kajanjem – pokriva ga krvlju svog zaveta, kojim nas uvodi u mir, sigurnost i zadovoljstvo pod njegovim krilom (Psalam 91,4). On smiruje naš bol i strahove i briše nam suze iz očiju. Ruta je kod Voza došla kao siromašna strankinja, ali zahvaljujući svim njegovim blagoslovima postala je bogata. Mi Isusu prilazimo duhovno siromašni i postajemo njegovi sunaslednici (Rimljanima 8,17). Kao što je Ruta bila Vozova mlada, tako smo i mi Hristova mlada (Otkrivenje 19,7-8).
Biblija navodi mnogo primera u kojima vidimo kako se Bog brine o svom narodu i čuva ga, mnogo pre nego što je narod i svestan te potrebe. Božji plan Rutinog otkupljenja u Izrailju, kao i za sav njegov narod u istoriji, bio nam je predočen ne samo uspostavljanjem uloge rođaka-otkupitelja, već od samog početka vremena (Efescima 1,3-7).
Danas budimo uvereni da je Isus Mladoženja i Rođak-otkupitelj svoje crkve. Budimo sigurni da je rešen da uradi sve što treba da se postara za nas i bezbedno nas dovede do svoje obećane zemlje. Budimo sigurni da smo, šta god da nas napada spolja i iznutra, bezbedni pod njegovim krilom.
