Bog se ne trudi da ubije radost u nama. Ne traži da trpimo nekakvo razočaravajuće postojanje u kome samo sedimo i pravimo se da smo srećni. Ne, on se izobilno stara o nama. Za ono što nam daje ne moramo da se izvinjavamo, ali to moramo da delimo.
Bog nam daje sve što nam je potrebno (a često i mnogo više!) da bismo mi mogli da zauzvrat dajemo drugima. Pavle nam kaže da je, kad smo „u svemu… bogati“, to zato da bismo mogli da dajemo prostodušno, što će izazvati zahvalnost Bogu. Ono što smo primili kao dar od Boga treba i da damo kao dar od Boga. Jakov razvija ovu ideju i pita nas: „Kakva je korist… ako ko govori da ima veru, a nema dela?“ (Jakovljeva 2,14). Odgovor je jasan: nema nikakve koristi! Kad ispunimo dužnost da pomognemo onima kojima je to potrebno, onda ne samo što podstičemo zahvalnost Bogu, već i pružamo dokaz svoje vere u njega.
Bog nam ne daje samo materijalno, već i blagodat koja nam je potrebna da bismo bili istinski velikodušni – da budemo prostodušni kako bi drugi bili blagosloveni (vidi 2. Korinćanima 8,1-3). On je taj koji je „kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako dobro delo“ (9,8).
Velikodušno srce nas štiti od sebičnosti i želje da stičemo i gomilamo sebi bogatstva. Radost Božjeg blagoslova nećemo doživeti kad pravimo čvrsti finansijski temelj kako bismo imali odličnu penziju, ostavili velike pare u nasledstvo ili nalazili utehu u sopstvenom štednom računu. Umesto toga smo pozvani da podelimo blago koje nam Bog sada daje, kako bi drugi, kad budu uživali u njemu, mogli da se raduju Bogu koji se stara o njima.
Ako smo iskreni, priznaćemo da je razlog zbog koga se često uzdržavamo u davanju pomisao da će nas Bog, nakon što podelimo sa drugima to što imamo, ostaviti na cedilu. Pa ipak, Pismo nas uverava da će onaj Bog koji se brinuo o nama kad smo bili deca to činiti i kad ostarimo (vidi Isaija 46,4).
Radost nalazimo u slobodi od ropstva onome što posedujemo. Naša je i dužnost i privilegija da budemo bogati u dobrim delima i spremni da delimo, bez obzira na to koliko nam je dato. Zatražimo od Boga blagodat da radosno i bez oklevanja dajemo i setimo se ovoga: njega u davanju nikad ne možemo nadmašiti.
