Svako evanđelje ima drugačiji pristup kad je reč o detaljima Isusovog života, ali njihov cilj je isti: da, kao što Jovan kaže, „verujete da je Isus Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u njegovo ime“ (Jovan 20,31). Te reči se nalaze pri kraju njegovog evanđelja, a njihov cilj je da i one prve čitaoce podseti da je Bog u svojoj blagodati napravio prvi korak ka svom narodu, kako bismo ga upoznali i zavoleli.
Iako je Isus stvorio svet u koji je kročio, svet ga nije prepoznao. Sišao je s neba u obliku čoveka, kretao se ulicama i među ljudima kako bismo s njim celu večnost proživeli u svetlu, a ne u tami. Pa ipak, mnogi i danas, baš kao i pre 2.000 godina, ne shvataju koliko nam je veliki dar života u ovom svetu dao Hristos, a samim tim se i odriču dara večnog života radi kog se Hristos i rodio – sve zato što ga ne poznaju.
U svojoj divnoj raspravi u Poslanici Rimljanima Pavle je napisao da se Božje „nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu… od stvorenja sveta jasno sagledati.“ Drugim rečima, zahvaljujući opštoj Božjoj milosti, tvorevina nam pruža dokaz zbog kog ćemo, ako ništa drugo, poverovati da Bog postoji. Zato ljudi „nemaju izgovora“ (Rimljanima 1,20).
Čak i nakon tih reči, Pavle nastavlja i kaže za ljude da, iako su „Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce“ (Rimljanima 1,21). Znali su da Bog postoji, ali su potisnuli to znanje i odbili da ga upoznaju kao Gospoda i Spasitelja.
Ovo je upozorenje koje nas čini poniznima. Ako Bogu ne dajemo slavu i čast koje mu pripadaju, rizikujemo da zaboravimo kako nas sve priziva sebi, čak i danas.
Reč, istina i priča o Isusu su već stotinama godina dostupni u zapadnom svetu – ipak, ljudi i dalje žive iz nedelje u nedelju ne shvatajući ko je Isus zaista. Čak i vernici mogu da žive životom koji, ako izuzmemo nedelju ili jutarnje molitve, ne nosi obeležja poznanstva i odnosa sa Isusom kao Gospodom i Spasiteljem. Zamislite kakav bi svet bio kad bismo se svakog trenutka prisećali istine da je on svetlo i novi život u nama, da nam je omogućio da celu večnost živimo sa Bogom, da je on naš veliki Gospod i blagi Spasitelj i da je zaista vredno poznavati ga.
