Kad sam jednog čoveka suočio s preljubom u kojoj je živeo, pokušao sam da razumem njegovu situaciju i molio ga da se vrati svojoj ženi. Zatim sam rekao: „Znaš, Isus kaže da s tim grehom treba toliko ozbiljno da se boriš da budeš spreman da iskopaš sopstveno oko. Ako se ne budeš borio s takvom ozbiljnošću, ići ćeš u pakao i tamo zauvek patiti.“
Pošto je ispovedao da je hrišćanin, pogledao me u krajnjoj neverici, kao da nikad u životu nije čuo ništa slično. Upitao me: „Da li to znači da smatraš da čovek može da izgubi spasenje?“
Tako sam ponovo shvatio iz ličnog iskustva da mnogi koji ispovedaju da su hrišćani smatraju da spasenje nije povezano sa stvarnim životom, a to poništava biblijske pretnje i osobu koja je u grehu i tvrdi da je hrišćanin smešta van dometa biblijskih upozorenja. Verujem da takvo shvatanje hrišćanskog života teši hiljade onih koji su na širokom putu koji vodi u propast (Matej 7:13).
Isus je rekao da nećete ići u nebo ako se ne budete borili s požudom. „Ako te, dakle, tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i baci, jer je bolje da ti propadne jedan deo tela nego da ti celo telo bude bačeno u pakao“ (Matej 5:29). Suština nije da istinski hrišćani uvek pobede u svakoj borbi. Glavno je da smo rešeni da se borimo, a ne da pobeđujemo bez greške. Ne mirimo se grehom, nego ratujemo.
Ulozi su mnogo veći od pitanja da li će svet biti raznesen hiljadom dalekometnih raketa, da li će teroristi bombardovati vaš grad, da li će globalno zagrevanje otopiti polarne kape i da li će SIDA pokositi narode. Sve te pošasti mogu da ubiju samo telo, ali ako se ne budemo borili s požudom, izgubićemo svoje duše. Zauvek.
Petar je rekao da požude vojuju protiv naših duša (1. Petrova 2:11). Ulozi u tom ratu beskrajno su veći nego u bilo kojoj opasnosti koja preti svetu od rata ili terorizma. Apostol Pavle je nabrojao „blud, nečistotu, strast, zlu požudu i pohlepu“, a zatim rekao: „Zbog njih dolazi Božiji gnev“ (Kološanima 3:5-6). A Božiji gnev je nemerljivo strašniji od gneva svih naroda sveta zajedno.
Neka nam Bog podari milost da ozbiljno shvatimo svoje duše i duše drugih i da nastavimo da se borimo.
Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 331
