Jedina radost koja odražava Božju dostojnost i obilna je u ljubavi koja ga veliča ukorenjena je u istinskom poznavanju Boga. Ako ga poznajemo slabo ili nepotpuno, i naša radost će biti tek nejaki eho istinske Božje superiornosti.
Izrailjevo iskustvo u Nemiji 8:12 ilustruje nam kako se u srcu javlja radost koja proslavlja Boga. Jezdra im je pročitao Božju reč, a leviti su im je objasnili. Narod se tada razišao „i veseliše se veoma“.
Ljudi su se toliko radovali jer su razumeli reči − prave Božje reči.
Većina nas je doživela ovakvo iskustvo − srce koje gori od radosti kad nam se otvori Božja reč (Luka 24:32). Isus je dva puta rekao da je poučavao učenike da bi se radovali.
- Jovan 15:11: „Ovo sam vam govorio, da moja radost bude u vama i da se vaša radost ispuni “.
- Jovan 17:13: „A sada idem k tebi, te govorim ovo na svetu da imaju moju radost ispunjenu u sebi“.
A ono što uglavnom vidimo u reči je sam Gospod − sam Bog − koji nudi da ga upoznamo i uživamo u njemu. „Gospod se stade opet javljati u Silomu, jer se Gospod javljaše Samuilu u Silomu rečju Gospodnjom“ (1. Samuilova 3:21).
Stvar je u tome što, ako hoćemo da naša radost odražava Božju slavu, onda ona mora proisteći iz istinskog poznavanja Božje slave. Ako hoćemo da uživamo u Bogu kako treba, onda moramo i da ga poznajemo kako treba.