Ono što je kod Pavla zadivljujuće je kako je neverovatno istrajna njegova radost čak i onda kad stvari ne idu dobro.
Odakle ta radost?
Kao prvo, tome nas je Isus učio: „Blaženi ste kada vas ljudi omrznu… Radujte se u taj dan i likujte, jer gle, velika je vaša nagrada na nebu“ (Luka 6,22-23). Progonstva zbog Isusa pojačavaju naše interesovanje za nebo − koje traje duže nego život na zemlji.
Drugo, ona potiče od Svetog Duha, a ne od našeg truda, mašte ili porodičnog vaspitanja. „A plod Duha je… radost “ (Galatima 5,22). „I vi ste se ugledali na nas i na Gospoda, primivši reč u velikoj nevolji s radošću Duha Svetoga“ (1. Solunjanima 1,6).
Treće, imamo je jer pripadamo Božjem carstvu. „Jer carstvo Božije se ne sastoji u jelu i piću, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome“ (Rimljanima 14,17).
Četvrto, ona dolazi posredstvom vere u Boga. „A Bog naše nade neka vas ispuni svakom radošću i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom Duha Svetoga“ (Rimljanima 15,13). „I uzdajući se u ovo znam da ću biti i ostati kod svih vas za vaš napredak i versku radost “ (Filipljanima 1,25).
Peto, ona proističe iz saznanja da je Isus Gospod. „Radujte se svagda u Gospodu“ (Filipljanima 4,4).
Šesto, radujemo se i zbog drugih vernih, koji se mnogo trude da nam pomognu da se fokusiramo na ove izvore radosti, a ne na varljive okolnosti. „Sarađujemo u vašoj radosti “ (2. Korinćanima 1,24).
Sedmo, ona se javlja kao posledica nevolja, koje na nas deluju tako što nas čine svetima. „Radujmo se i u nevoljama, jer znamo da nevolja donosi istrajnost, istrajnost prokušanost, prokušanost nadu“ (Rimljanima 5,3-4, NSP).
Ako još nismo nalik Pavlu kad kaže: „Prepun sam radosti“, on nas poziva da budemo takvi. „Ugledajte se na mene, kao što se i ja ugledam na Hrista“ (1. Korinćanima 11,1). Za većinu od nas, ovo je poziv na usrdnu molitvu, jer je život radosti u Svetom Duhu natprirodni život.
