Božije  „Ja ću”

Ponekad se ujutro probudim sa osećanjem, često nejasnim, da nisam snažan. Da sam ranjiv. Ništa mi stvarno ne preti. Nisam bolestan. Samo neki bezoblični osećaj da će nešto poći naopako i da ću ja biti kriv za to.

Obično se to dešava kad me mnogo kritikuju. Ili možda kad se mnogo očekuje od mene i imam kratak rok da se pripremim, a obaveze su preteške i mnogo ih je.

Kad se osvrnem na oko 50 proteklih godina u kojma sam se ponekad ujutro tako osećao, začudim se kako je Gospod Isus sačuvao moj život i moju službu. Iskušenje da pobegnem od stresa nikada nije pobedilo, bar ne do sada. To je divno. Zato slavim svog veličanstvenog Boga.

Umesto da me pusti da se potpuno parališem od straha, ili da se prepustim fatamorgani zelenije trave sa druge strane ograde, on u meni budi vapaj za pomoć i odgovara na njega konkretnim obećanjima.

Na primer, nedavno sam se probudio emocionalno slab. Krhak. Ranjiv. Pomolio sam se: „Bože, pomozi mi. Nisam siguran ni kako da se molim.”

Sat kasnije, čitao sam proroka Zahariju, tražeći pomoć za kojom sam vapio i ona je došla.

„Jerusalim će biti grad bez bedema zbog velikog mnoštva ljudi i životinja u njemu, jer ću ja, govori GOSPOD, biti ognjeni bedem oko njega i njegova slava u njemu.” (Zaharija 2:4-5)

Božijem narodu predstoji takav napredak i rast da Jerusalim više neće moći da se opaše bedemom. “Mnoštvo ljudi i životinja” biće toliko veliko da će Jerusalim biti kao mnoštvo spojenih sela koja se prostiru zemljom; neće biti ograđen zidom.

Napredak je sjajna stvar, ali kako će se grad štititi bez bedema?

Bog kaže (5. stih): „Jer ću ja biti ognjeni bedem oko njega.” Da! To je to! To je obećanje. Božije „Ja ću”! To mi treba.

Pa ako je to istina koja važi za slab bedem oko Jerusalima, istina je i za mene kao Božije dete. Tako primenjujem obećanja iz Starog zaveta na današnji Božiji narod, hrišćane. Koliko god ima Božijih obećanja, u Hristu su za mene „da”. (2. Korinćanima 1:20) Posle svakog obećanja dolazi „koliko će više”, ili „koliko će pre” za one koji su u Hristu. Bog će biti ognjeni bedem oko mene. Da, hoće! Bio je, sada je i biće.

I nešto još bolje: unutar tog ognjenog bedema zaštite on kaže; „I biću slava u njemu.” Bog se ne zadovoljava time da nam pruži  zaštitu svoga ognja, on ima za cilj da nam daruje radost svog prisustva. Volim Božije „Ja ću”!