Isus uopšte ne odobrava odvajanje zapovesti od ljubavi.On kaže: „Ako me volite, držaćete se mojih zapovesti… Ko ima moje zapovesti i drži ih se, taj me voli, a ko voli mene, njega će voleti i moj Otac. (Jovan 14:15,21) i još: „Ako se držite mojih zapovesti, ostaćete u mojoj ljubavi, kao što sam se i ja držao zapovesti svoga Oca, pa ostajem u njegovj ljubavi.” (Jovan 15:10)
Razmišljanje o zapovestima i poslušnosti nije sprečilo Isusa da uživa u ljubavi svoga Oca. On očekuje da ni naše razmišljanje o njemu kao onome koji zapoveda ne ugrozi naš odnos ljubavi sa njim.
Ključno je da ovo shvatimo. Jer naš novi odnos, koji imamo sa Bogom kroz Isusa Hrista, nije odnos bez zapovesti. Osnovna razlika između starog saveza, koji je Bog sklopio kroz Mojsijev zakon, i novog saveza, koji je Bog sklopio kroz Hrista, nije u tome što jedan sadrži zapovesti, a drugi ne.
Bitne razlike između ova dva saveza su:
(1) Mesija, Isus, došao je na zemlju, prolio svoju krv, krv novog saveza (Matej 26:28; Jevrejima 10:29) i od tada postao Posrednik novog saveza, pa je sva vera koja se drži saveza i koja spasava usredsređena na njega;
(2) stari savez je tako ”proglašen zastarelim” (Jevrejima 8:13) i ne važi za Božiji narod koji je pod novim savezom. (2. Korinćanima 3:7-18; Rimljanima 7:4,6; Galaćanima 3:19);
(3) kroz veru smo dobili obećano novo srce i silu Svetoga Duha koja nas osnažuje.
U starom savezu, sila koja nas milostivo osnažuje da budemo poslušni Bogu nije bila izlivena tako potpuno kao posle Isusa.
„Ali GOSPOD vam ni do dana današnjeg nije dao pamet da shvatite, oči da vidite ni uši da čujete.” (Ponovljeni zakon 29:4)
Novo u novom savezu nije da u njemu nema zapovesti, nego da se Božije obećanje ispunilo! „Staviću svoj zakon u nutrinu njihovog bića i napisati ga na njihovom srcu” (Jeremija 31:33). „Staviću svoga Duha u vas i učinniti da živite po mojim uredbama i da pomno izvršavate moje zakone.” (Jezekilj 36:27).