Božiji naum za mučenike

Hrišćanstvo je gotovo tri stotine godina raslo na tlu koje je bilo natopljeno krvlju mučenikâ.

Progoni su do cara Trajana (oko 98. godine n. e.) bili dozvoljeni, ali ne i zakoniti, od Trajana do Dekija (oko 250. godine n. e.) zakoniti, a od Dekija, koji je mrzeo hrišćane i plašio se njihovog uticaja na njegove reforme, do prvog edikta o trpeljivosti 311. godine nisu bili samo zakoniti, nego i široko rasprostranjeni i prihvaćeni.

Jedan pisac je ovako opisao situaciju iz tog trećeg razdoblja:

Strah se proširio svuda po zajednicama i broj palih [latinski: lapsi, oni koji su se pod pretnjom odrekli svoje vere] […] bio je ogroman. Ali ipak nije nedostajalo onih koji su ostali čvrsti, koji nisu popustili, nego su radije pretrpeli mučeništvo; i kako je progon rastao i postajao sve žešći i rasprostranjeniji, tako su rešenost hrišćana i njihova sila otpora sve više rasli.

Dakle, biti hrišćanin je tri stotine godina predstavljalo ogroman rizik po život, imovinu i porodicu. To je bila provera koja pokazuje šta više volite. Krajnja provera bila je mučenička smrt.

A iznad mučeničke smrti bio je svevladajući Bog, koji je rekao da postoji određeni broj mučenika. Oni treba da odigraju posebnu ulogu u osnivanju i osnaživanju crkve. Treba da odigraju posebnu ulogu zatvarajući usta Satani, koji neprestano govori da Božiji narod služi Bogu samo zato što im je zbog toga bolje u životu. To je suština Jova 1:9-11.

Mučenička smrt se ne događa slučajno, ne zatiče Boga nespremnog, nije neočekivana i nipošto ne predstavlja strateški poraz Hristovog cilja.

Možda izgleda kao poraz, ali zapravo je deo nebeskog nauma koji nijedan ljudski strateg ne bi mogao da osmisli. Taj naum će doneti pobedu svima koji verom u Božiju svedovoljnu milost istraju do kraja.

Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 342–343