Znam da se ovaj omiljeni stih obično prevodi ovako: „S pouzdanjem, dakle, pristupajmo prestolu milosti, da primimo milosrđe i nađemo milost kada nam zatreba pomoć“ (SSP). Ta parafraza – iako je verna – pokazuje da se Bog pojavljuje baš kad nam je potreban, ali doslovni tekst naglašava pravovremenost te pomoći.
Sva služba je u budućnosti – udaljena za tren ili za mesec ili za godinu ili za desetleće; imamo dovoljno vremena da brinemo zbog toga što smo nepodobni za službu, ali kad se to dogodi, treba da se okrenemo molitvi.
Molitva je oblik vere koji nas već danas povezuje s milošću koja će nas učiniti podobnom za sutrašnje služenje. Pravovremenost je zaista važna.
Ali šta ako milost dođe prerano ili prekasno? Jedno veoma dragoceno obećanje o tome ne vidi se jasno u tradicionalnom prevodu Jevrejima 4,16. Da bismo ga videli treba nam doslovniji prevod. Obećanje ne glasi samo da ćemo naći milost „kad nam zatreba pomoć“, nego i da će ta milost doći u pravo vreme, koje je izabrao sâm Bog.
Suština je sledeća: buduću milost za pravovremenu pomoć nalazimo kroz molitvu. Ovaj oblik milosti Božije dolazi od „prestola milosti“ uvek u pravo vreme. Izraz „presto milosti“ znači da buduća milost potiče od cara svemira koji svojom vlašću određuje vremena (Dela 1,7).
Njegov izbor vremena je savršen, ali je retko isti kao naš: „Hiljadu je godina u tvojim očima kao dan jučerašnji kada prođe“ (Psalam 90,4). Na svetskom nivou, Bog određuje vremena uspona i pada svih naroda (Dela 17,26), a na ličnom nivou važi: „Moja je sudbina u tvojoj ruci“ (Psalam 31,15).
Kad razmišljamo o pravovremenosti buduće milosti, treba da mislimo i na „presto milosti“. Ništa ne može da omete Božiji naum da pošalje milost baš kad je to za nas najbolje. Buduća milost je uvek pravovremena.
Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 295
