Oni koji veruju u Isusa Bogu su dragoceni (mi smo njegova nevesta!). A on nas toliko voli da neće dozvoliti da se klanjamo tome što smo mu dragoceni, umesto da se klanjamo njemu. Bog nam zaista pridaje važnost (dao nam je da budemo njegova usvojena deca, deo njegove porodice), ali to radi tako da nas blago usmerava da, umesto da se divimo sebi samima, uživamo u njegovoj veličanstvenosti. Uzmite, na primer, sebe. Kad bi Isus došao da provede dan sa vama. seo na kauč pored vas i rekao: „Stvarno te volim,” na šta biste se usredsredili tokom celog tog dana dok je sa vama? Mislim da nam suviše veliki broj pesama i propovedi daje pogrešan odgovor na to pitanje. Stiče se utisak da bi vrhunac naše radosti bilo osećanje da smo voljeni. „On me voli!” „On me voli!” Svakako, to jeste izvor radosti. Ali ne i njen vrhunac niti ono na šta treba da se usredsredimo. Kad kažemo: „Ja sam voljen”, šta to zapravo znači? Šta znači „biti voljen”?
Zar ne bi najveća radost, radost koja najviše uzdiže Hrista, bila da gledamo u njega i da ceo dan iz nas prosto teku reči: „Ti si divan!” „Ti si divan!”
(1) On odgovara na najteža pitanja – zadivljuje mudrošću.
(2) On dotiče prljavu ranu iz koje curi gnoj – zadivljuje samilošću.
(3) On u lekarskoj ordnaciji podiže ženu iz mrtvih – zadivljuje svojom moći.
(4) On predviđa šta će se dogoditi u toki poslepodneva – zadivljuje znanjem budućnosti.
(5) On spava za vreme zemljotresa – zadivljuje neustrašivošću.
(6) On kaže: „Pre nego što se Avraam rodio, Ja jesam!” (Jovan 8:58) – njegove reči su zadivljujuće. I tako bismo mogli da idemo za njim celog popodneva, potpuno zadivljeni onim što vidimo. Zar njegova žarka želja da za nas učini sve što mora (čak i da umre za nas), ne pokazuje ljubav prema nama, toliku jaku da nas zadivljuje, a ne sažiže nas?
Otkupljenje, žrtva koja umilostivljuje Boga, oproštenje, opravdanje, pomirenje – sve je to moralo da se dogodi. Sve što sam nabrojao je delo ljubavi. Ali cilj ljubavi je da budemo sa njim. To je ono što čini sva njegova dela delima ljubavi, da bismo gledajućii njegovu zadivljujuću slavu bili oduševljeni, ushićeni njime. U takvim trenucima zaboravljamo sebe, jer naslućujemo i uviđamo šta sve kroz njega Bog jeste za nas.
Zato ohrabrujem pastore i učitelje: dovedite ljude kroz Hristova dela ljubavi do cilja Hristove ljubavi. Ako nas otkupljenje, umlostiviljenje Boga, oproštenje, opravdanje i pomirenje ne dovedu do toga da uživamo u Hristu samom, onda oni nisu ljubav. Nastojte da stignete do cilja Hristove ljubavi, jer to je ono za šta se Hrist molio u Jovanu 17:24: Oče, hoću da oni koje si mi dao budu sa mnom tamo gde sam ja i da gledaju moju slavu.