Kad Bog ide protiv svoje volje

Sinovi sveštenika Ilije nisu slušali oca kad ih je korio zbog greha. Ovaj tekst je za naš život značajan iz tri razloga.

1) Moguće je grešiti toliko dugo i žalosno da Gospod ne želi da oprosti.

Zato Pavle kaže: „…ne bi li im kako Bog dao pokajanje“, a  ne: „kad im bude dao pokajanje“ (2. Timoteju 2:25). U životu punom greha „prekasno“ je moguće. Kao što se u Jevrejima 12:17 za Isava kaže: „…jer ne nađe mesta pokajanju, iako ga je sa suzama tražio“. Bio je napušten, nije mogao da se pokaje.

To ne znači da oni koji se posle života punog greha istinski pokaju ne mogu da budu spaseni. To je svakako moguće i tako će i biti! Bog je neopisivo milostiv. Setimo se razbojnika na krstu. Isus mu je rekao: „Danas ćeš biti sa mnom u raju“ (Luka 23:43).

2) Bog ponekad osobi koja greši ne dopušta da postupi ispravno.

„Ali ne poslušaše oca svog, jer Gospod htede da ih ubije.“ Da su sinovi poslušali oca, učinili bi ispravnu stvar. Ipak, nisu ga poslušali. Zašto?  „Jer Gospod htede da ih ubije.“

Razlog koji je naveden za neposlušnost ocu je činjenica da Bog za njih ima druge planove i da ih je prepustio grehu i smrti. To pokazuje da je Božja odluka drugačija od otkrivene Božje zapovesti.

3) Ponekad naše molitve da se ispuni Božja volja neće biti ispunjene jer je Bog odlučio nešto drugo, radi ostvarenja svojih svetih i mudrih planova.

Pretpostavljam da se Ilije molio da se njegovi sinovi promene. Tako je i trebalo da se moli. Ipak, Bog je odlučio da se Ofni i Fines ne povinuju, već da budu ubijeni.

Kad se nešto ovako desi (a mi to obično ne znamo unapred) dok vapimo Bogu za promenu, Božji odgovor nije: „Ne volim te“, već: „Imam mudar i sveti plan kad ne nadvladavam ovaj greh i ne dopuštam pokajanje. Ti taj plan sada ne vidiš, ali veruj mi. Znam šta radim. Volim te“.