Zamislite da možemo zauvek da uživamo u onome što je zaista prijatno, s neograničenom energijom i strašću.
To trenutno nije naše iskustvo. Između nas i našeg potpunog zadovoljstva u ovom svetu stoje tri stvari.
- Ništa na ovom svetu nema dovoljno veliku ličnu vrednost da bi zadovoljilo najdublje čežnje našeg srca.
- Nemamo snage da do kraja uživamo u najvećim bogatstvima.
- Ovde naše uživanje u stvarima ima svoj kraj. Ništa nije trajno.
Ali ako se Isusov cilj u Jovanu 17:26 ostvari, sve ovo će se promeniti. On se svom Ocu moli za nas: „ I obznanio sam im tvoje ime i obznaniću, da ljubav, kojom si me ljubio, bude u njima i ja u njima “. Bog ne voli svog Sina onako kako voli grešnike. On voli Sina zato što je Sin beskrajno dostojan ljubavi. To jest, on ga voli zato što je Sin bezgranično divan. To znači da Bogu takva ljubav pričinjava potpuno zadovoljstvo. Isus se moli da zadovoljstvo koje Bog oseća prema Sinu bude isto zadovoljstvo koje mi imamo u Sinu.
Ako Božje zadovoljstvo u Sinu postane naše zadovoljstvo, onda će predmet našeg uživanja, Isus, za nas imati neiscrpnu vrednost. Nikad nam neće biti dosadan, neće nas razočarati ili frustrirati. Ne možemo ni da zamislimo veće bogatstvo od Božjeg Sina.
Ali dodajmo ovome ono za šta se Isus moli, naime, da naša sposobnost − naša energija i strast − da uživamo u tom neiscrpnom bogatstvu ne bude ograničena ljudskom slabošću. Uživaćemo u Božjem Sinu istom snagom kao i njegov svemoćni Otac.
Božje uživanje u Sinu biće u nama i biće naše. I ono nikad neće prestati, jer ni Otac i Sin nemaju kraja. Njihova međusobna ljubav će biti naša ljubav prema njima i stoga će naša ljubav prema njima biti večna.