Ko je ubio Isusa?

Pre nekoliko godina, jedan od mojih prijatelja, koji je bio pastor u Ilinoisu, propovedao je grupi zatvorenika u državnom zatvoru nedelju dana pred Uskrs. Tokom propovedi je u jednom trenutku zastao i upitao ljude da li znaju ko je ubio Isusa.

Neki su rekli da su to uradili vojnici. Neki su rekli Jevreji. Neki su rekli da ga je ubio Pilat. Posle toga je nastala tišina, a moj prijatelj je jednostavno rekao; „Ubio ga je njegov Otac“.

To nam kaže prva polovina stiha Rimljanima 8:32: Bog nije poštedeo rođenog Sina, nego ga je predao − na smrt. „Pošto je [Isus] predan po određenoj volji i promislu Božijem“ (Dela apostolska 2:23). Isaija 53 to kaže još direktnije: „A mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči… Gospodu bi volja da ga bije; i dade ga (njegov Otac!) na muke“ (Isaija 53:4, 10).

Ili, kao što Rimljanima 3:25 kaže, „koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja – njegovom krvlju“.  Kao što je Avram podigao nož nad grudi svog sina Isaka, ali ga je poštedeo jer se ovan upleo u žbun, tako je i Bog Otac podigao nož na rođenog Sina Isusa  − ali ga nije poštedeo, jer je on sam bio ovan; on je bio zamena.

Bog nije poštedeo rođenog Sina, jer je to bio jedini način da poštedi nas a da i dalje bude sveti Bog. Krivica zbog prestupa, kazna za nepravednost i proklestvo našeg greha bi nas neizbežno doveli do uništenja u paklu. Ali Bog nije poštedeo rođenog Sina; dao je da ga probodu zbog naših prestupa, da ga slome zbog naše nepravednosti i razapnu zbog naših greha.

Ovaj stih − Rimljanima 8:32 − je za mene najdragoceniji stih u Bibliji, jer je osnova sveobuhvatnog obećanja Božje buduće blagodati činjenica da je Božji Sin na svom telu poneo svu moju kaznu, krivicu, osudu, grešnost i pokvarenost, kako bih ja pred velikim i svetim Bogom mogao da stojim s oproštajem, izmiren, opravdan, prihvaćen i kako bih zadobio neizreciva obećanja večnog života njemu s desne strane.