Koliko Bog želi da nas blagoslovi

Bog nas ne blagosilja s gunđanjem. Njegova dobra dela su puna revnosti. On ne čeka da mi njemu dođemo, već on traži nas, jer voli da nam čini dobro. Bog nas ne čeka, već je uvek uz nas. To nam kaže i Psalam 23:6: „Dobrota i milost tvoja pratiće me u sve dane života mojega“.

Bog voli da pokazuje milost. Ponoviću to. Bog voli da pokazuje milost. On ne okleva i ne dvoumi se u svojoj želji da učini dobro svom narodu. Njegov gnev je pod  jakim katancem, ali milost reaguje i na najslabiji pokret. To je imao na umu kad je sišao na Sinaj i rekao Mojsiju: „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom“ (2. Mojsijeva 34:6). To je mislio kad je u Jeremiji 9:24 rekao: „Ja [sam] Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod“.

Bog nikad nije nervozan i razdražljiv. Njegov gnev nikad nema kratak fitilj. On je, u stvari, beskrajno energičan i ima neverovatni entuzijazam da ostvari ono što voli.

Nama je to teško da shvatimo, jer moramo da spavamo svaki dan samo da preživimo, a kamoli napredujemo.  Naša osećanja imaju uspone i padove. Jednog dana nam je dosadno i obeshrabreni smo, a drugog osećamo nadu i uzbuđenje.

Mi smo kao mali gejziri koji povremeno proklokoću, zažubore i prsnu. Ali Bog je više nalik Nijagarinim vodopadima − gledate 186.000 tona vode koja se svakog minuta sjuri preko ivice i mislite: nemoguće je da ovakvom silom teče već toliko godina. Pa ipak, to je tako.

Takav je Bog kad nam čini dobro. Nikad se ne umara. Nikad mu ne postane dosadno. Nijagara njegove milosti je beskrajna.