Kad Bog čini dobro svom narodu, on to ne radi s oklevanjem, kao sudija koji je ljubazan prema kriminalcu koga inače smatra užasnim. On to čini kao mladoženja koji pokazuje ljubav prema nevesti.
Ponekad se šalimo pa za neki brak kažemo: „Nisu više na medenom mesecu“. Ali to je zato što smo mi konačni. Ne možemo dugo da održimo taj intenzitet i nivo osećanja. Ali Bog kaže da se raduje svome narodu kao što se mladoženja raduje nevesti. A pritom ne misli da je radost takva samo u početku, a da posle bledi.
On govori o intenzitetu, zadovoljstvima, energiji, uzbuđenju, entuzijazmu i uživanju karakterističnim za medeni mesec. Pokušava da nam usadi u srce o čemu govori kad kaže da se celim srcem raduje s nama. Jeremija 32:41: „I radovaću im se čineći im dobro i zasadiću ih u ovoj zemlji tvrdo svim srcem svojim i svom dušom svojom“. Sofonija 3:17: „Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spašće te; radovaće ti se veoma, umiriće se u ljubavi svojoj, veseliće se tebe radi pevajući“.
S Bogom se medeni mesec nikad ne završava. On je neograničen u svojoj moći, mudrosti i kreativnosti, tako da s njim neće biti dosade ni u narednih trilion milenijuma.
