Božje milosrđe se ponavlja svakog jutra zato što u svakom danu ima dovoljno milosti za taj dan. Bog određuje svakodnevne nevolje i Bog određuje svakodnevne milosti. To je savršeno utvrđeno u životu njegove dece. Isus je rekao: „Ne brinite se dakle za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti za sebe; dosta je danu zla svoga“ (Matej 6:34). Svaki dan ima svoju nevolju. Svaki dan ima svoju milost. I jedno i drugo je novo svakoga jutra.
Ipak, često se desi da očajavamo kad pomislimo da ćemo današnjom snagom morati da ponesemo sutrašnji teret. Bog želi da znamo: ne moramo to. Današnja milost je namenjena današnjim nevoljama. Sutrašnja milost je za sutrašnje nevolje.
Ponekad se pitamo da li će Bog imati milosti da nas održi u nekom strašnom iskušenju. Da, imaće je. Petar kaže: „Ako vas vređaju za ime Hristovo, budite blaženi, jer Duh slave i Duh Božiji počiva u vama“. (1. Petrova 4:14). Kad je tu ruženje, tu je i Duh slave. Bio je tu sa Stefanom, dok su ga kamenovali. Biće tu i za tebe. Kada su Duh i slava potrebni, doći će.
Mana u pustinji je davana za svaki dan zasebno. Nije bilo moguće čuvati je za kasnije. Upravo tako treba da zavisimo od Božje milosti. Danas ne dobijamo snagu da bismo nosili sutrašnji teret. Danas nam se daje milost da izdržimo današnje nevolje.
Sutra će ta milost biti nova. „Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu svoga Sina, Isusa Hrista, Gospoda našega“ (1. Korinćanima 1:9).
