Nemojte biti kao mazga

Zamislimo Božji narod kao domaće životinje na nekom imanju. Bog se stara o tim životinjama, pokazuje im kuda treba da idu i puni štalu hranom kako bi tamo bile zaštićene.

Ali na tom imanju živi i jedna zver koja pričinjava velike teškoće Bogu, a to je mazga. Ona je glupa, tvrdoglava, i ne zna se šta je više od ta dva.

Bog želi da se životinje sklone u štalu i nahrane – uči ih da svaka od njih ima svoje ime i po tom imenu ih i zove . „Urazumiću te, i pokazaću ti put kojim da ideš“ (Psalam 32:8).

Međutim, mazga ne reaguje na takva uputstva. Ona nema razuma. Bog zato seda u kamionet i odlazi u polje, stavlja joj đem i uzde, vezuje je za kamionet i vuče sve do štale, dok se ona opire i frkće sve vreme.

Bog ne želi da mu životinje tako dolaze radi blagoslova i zaštite.

Pre ili kasnije, za tu mazgu će biti prekasno. Stradaće od grada ili će je udariti grom, a kad potrči ka štali, zateći će zatvorena vrata.

Zato ne budite kao mazga. „Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma, kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu.“

Umesto toga − neka Ti se moli svaki svetac, kad se možeš naći (Psalam 32:6).

Kako da ne budemo mazga? Tako što ćemo se poniziti, što ćemo Bogu prići s molitvom, priznati mu grehe i  kao mali bespomoćni pilići prihvatiti da nas on uvede u svoje sklonište i stara se o nama.