Božje svakodnevno davanje buduće blagodati omogućilo je Pavlu da bude sit i da gladuje, da napreduje ili trpi, da ima u izobilju ili oskudeva.
„Sve mogu“ se zaista odnosi na „sve“, ne samo na nešto lako. „Sve“ znači: „U Hristu mogu da gladujem, trpim i oskudevam“. To nam baca pravo svetlo na zapanjujuće obećanje iz Filipljanima 4:19: „A Bog moj ispuniće svaku vašu potrebu po svom bogatstvu u slavi – u Hristu Isusu“.
Šta to „svaku vašu potrebu“ znači, ako imamo na umu stihove Filipljanima 4:11-12? To znači „sve što vam je potrebno da budete zadovoljni na način koji proslavlja Boga“. To može da obuhvati i periode gladi i oskudice. Pavlova ljubav prema Filipljanima proistekla je iz njegove ispunjenosti u Bogu, a ta ispunjenost je proistekla iz njegove vere u buduću Božju blagodat, koja će mu nepogrešivo dati sve što mu je potrebno − i u izobilju i u oskudici.
Stoga je jasno da je gramzivost suprotnost veri. To je gubitak ispunjenosti u Hristu i težnja za drugim stvarima kojima hoćemo da zadovoljimo čežnju srca koju inače može da zadovolji samo Božje prisustvo. Nećemo pogrešiti ako kažemo da je borba protiv gramzivosti, u stvari, borba protiv neverovanja Božjem obećanju da će nam on u svakoj okolnosti biti sve što nam je potrebno.
Ovo je sasvim jasno rečeno u Jevrejima 13:5. Pogledajte kako se autor zalaže za našu slobodu od ljubavi prema novcu − slobodu od gramzivosti − slobodu da budemo zadovoljni u Bogu: „Ne budite srebroljupci, budite zadovoljni onim što imate, jer je on sam rekao: »Nikad te neću napustiti niti ću te ostaviti«“. Vera u ovo obećanje − „Nikad te neću napustiti“ − slama silu svake želje koja ne poštuje Boga i svake gramzivosti.
Kad god u srcu osetimo i najmanju gramzivost, moramo da joj se suprotstavimo svom snagom i oružjem ovakve vere.
