Gramzivost može da zauvek uništi dušu u paklu.
Siguran sam da takvo uništenje nije neki privremeni finansijski fijasko, već konačno uništenje u paklu, a razlog je ono što Pavle kaže tri stiha kasnije, u 1. Timoteju 6,12. On kaže da se gramzivosti treba suprotstaviti borbom vere. Potom dodaje: „Bori se u dobroj borbi vere, dohvati večni život u koji si pozvan i za koji si dao dobro ispovedanje“. Kad se opiremo gramzivosti i težimo da budemo ispunjeni verom u buduću blagodat, borimo se za sam večni život.
I tako, kad Pavle u 1. Timoteju 6,9 kaže da želja za bogatstvom gura ljude u propast, on ne tvrdi da nam pohlepa upropaštava brak ili karijeru (iako je to sasvim moguće!), već da može da nam upropasti celu večnost. Ili, kako 1. Timoteju 6,10 na kraju kaže, oni „zastraniše od vere i sami sebi mnoge muke pričiniše“.
Bog se u Bibliji dobro potrudio da nas upozori na to da nas gramzivost apsolutno nikuda neće odvesti. To je ćorsokak u najgorem smislu reči, prevara i smrtonosna zamka.
Uputiću vam reči iz 1. Timoteju 6,11: „Izbegavaj sve to“. Kad vidite da dolazi (u televizijskoj reklami, božićnom katalogu, reklami na internetu ili u komšijskom dvorištu), bežite od toga kao što biste bežali od gladnog lava koji je pobegao iz zoo-vrta. „Dohvati večni život“.
