Kako samo čeznem za tim da se Bog proslavi u našoj potrazi za svetošću i ljubavlju. Ali Bog se neće proslaviti ukoliko ta naša potraga nije osnažena verom u njegova obećanja.
A Bog, koji se najpotpunije otkrio u Isusu Hristu, raspetom za naše grehe i vaskrslom radi našeg opravdanja (Rimljanima 4:25), najviše se proslavlja kad njegova obećanja prihvatimo s radosnim uzdanjem, jer su kupljena krvlju njegovog Sina.
Bog je počastvovan kad smo zbog slabosti i grešaka ponizni i kad se uzdamo u njega za buduću blagodat. To je zaključak stiha Rimljanima 4:20, u kome Pavle opisuje Avramovu veru: „U Božije obećanje nije posumnjao s neverovanjem, nego bi ojačan u veri, te dade slavu Bogu“.
Ojačao je u veri i zato je dao slavu Bogu. Vera u Božja obećanja proslavlja Boga kao najmudrijeg, najjačeg, najboljeg i najpouzdanijeg. Ako ne naučimo kako da živimo po veri u Božja obećanja buduće blagodati, možemo ostvariti izuzetna religiozna dela, ali ne za Božju slavu.
On se proslavlja kad silu da budemo sveti dobijemo zahvaljujući poniznoj veri u buduću blagodat.
Martin Luter je rekao: „ [Vera] daje čast onome u koga se uzda s najvećim strahom i poštovanjem, zato što ga smatra istinitim i pouzdanim“. Davalac u koga se uzdamo biće proslavljen.
Žarko želim da naučimo da živimo tako da naš život odaje čast Bogu. To je život s verom u buduću blagodat, što zapravo podrazumeva borbu protiv nevere na svaki mogući način.