Molimo se za njegovu slavu

Sveto pismo na desetine puta kaže da Bog nešto čini „radi svog imena“.

    Vodi me stazama pravednim imena radi svog. (Psalam 23:3)

    Radi imena svog, Gospode, oprosti greh moj. (Psalam 25:11)

    Ali im On pomože, imena svog radi. (Psalam 106:8)

    Imena svog radi, ustegnuću gnev svoj. (Isaija 48:9)

    Jer su vama gresi oprošteni zbog njegovog imena. (1. Jovanova 2:12)

Ako se zapitamo šta u svim ovim (i mnogim sličnim) izjavama zaista dotiče Božje srce, odgovor je da se Bog raduje kada je njegovo ime poznato i poštovano.

Prva i najvažnija molitva koju možemo da molimo je: „Neka se sveti ime tvoje“. Ranije sam mislio da je to neka vrsta uzvika. Nešto kao „Aleluja! Gospodnje ime je sveto!“ Ali to nije uzvik, već molba. Tačnije, nešto nalik imperativu ili zapovesti. Gospode, neka bude tako! Učini da bude tako. Neka tvoje ime bude sveto. To je moj zahtev, moja molitva. Podstičem te: učini da ljudi posvećuju tvoje ime. Neka ja činim svetim tvoje ime!

Bog voli da ljudi sve više „posvećuju“ njegovo ime. Zato njegov Sin uči hrišćane da se mole za to. Štaviše, Isus je rekao da je to prva i osnovna molitva − jer je to prva i velika Očeva želja.

„Gospode, učini da sve više i više ljudi čini tvoje ime svetim“, to jest, da ga cene, da mu se dive, da ga poštuju, vrednuju, slave, hvale i da ga se boje. Sve više i više ljudi! Dakle, vidimo da je to, u osnovi, molitva za misiju.