Nema šanse da na kraju izgubiš

Nakon što je Isus umro i bio sahranjen, a veliki kamen navaljen na njegovu grobnicu, fariseji su došli da pitaju Pilata za dozvolu da zapečate kamen i postave stražara na grobu.

Pokušali su najbolje što su mogli − ali uzalud.

Nije bilo šanse tada, nema šanse danas i nikad neće biti šanse. Koliko god da pokušavaju, Isusa tamo ne mogu da zadrže. Ne mogu da ga zadrže u grobu.

Nije teško shvatiti: on može da izađe zato što ga tamo niko nije silom uterao. Sam je dopustio da ga kleveću, maltretiraju, odbacuju, ruže, guraju i ubiju.

   Otac me ljubi zato što ja polažem svoj život, da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, a mogu da ga opet uzmem. (Jovan 10:17-18)

Niko ga ne može zadržati zato što ga niko nikad nije ni pobedio. Sam je pao kada je bio spreman za to.

Kad nam se čini da je zauvek sahranjen, Isus u tami čini nešto zadivljujuće. „I govoraše: tako je carstvo Božije kao kad čovek baci seme na zemlju,  i spava i ustaje noću i danju, a seme niče i raste – sam ne zna kako“ (Marko 4:26-27).

Svet misli da je Isus gotov − da više ne smeta − ali Isus je na delu na tamnim mestima. „Ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda“ (Jovan 12:24). Dao je da ga sahrane − „Niko ga [moj život] ne uzima od mene“ − ali će u sili izaći kad hoće i gde hoće − „Imam moć… da ga opet uzmem.“

„Ali ga Bog oslobodi smrtnih bolova i podiže ga, jer nije bilo mogućno da ga smrt drži“ (Dela 2:24). Isus je danas sveštenik „po sili neuništivog života“. (Jevrejima 7:16).

Dvadeset vekova svet daje sve od sebe − uzalud. Ne mogu da ga sahrane. Ne mogu da ga zadrže. Ne mogu da ga ućutkaju ili ograniče. Isus je živ i potpuno slobodan da dođe i ode kad god hoće.

Uzdaj se u njega i idi s njim, bez obzira na sve. Nema šanse da na kraju izgubiš.