Vino velikog Kralja

Nisam čuo nikoga da kaže: „Najdublje životne lekcije sam naučio onda kad mi je sve bilo lako i prijatno“. Ali sam od mnogih jakih, svetih ljudi čuo: „Svaki značajniji napredak u razumevanju dubina Božje ljubavi i rastu s njim ostvario sam kroz patnju“.

Ovo je otrežnjujuća biblijska istina. Na primer: „Zbog koga [Hrista] sve izgubih i sve smatram za smeće, da bih Hrista dobio“ (Filipljanima 3:8). Parafraza: Bez muke nema nauke. Ili:

    Neka sve bude žrtvovano, ako će mi to dati još od Hrista.

Evo još jednog primera: „Iako je bio Sin [Isus], nauči se poslušnosti od onoga što je pretrpeo“ (Jevrejima 5:8). U istoj poslanici čitamo da on nikad nije grešio (Jevrejima 4:15).

Dakle, kad učimo da budemo poslušni, to ne znači da se jednostavno „prebacimo“ s neposlušnosti na poslušnost. To podrazumeva sve veći i dublji rast sa Bogom u iskustvu poslušnosti. To obuhvata tako duboku  predanost Bogu kakvu na drugi način ne bismo postigli. Sve to dolazi putem patnje. Bez muke nema nauke.

Samjuel Raderford je rekao da bi se, kad god bi bio bačen u podrume patnje, prisetio da veliki Kralj tamo drži svoje vino. Čarls Sperdžen je rekao: „Oni koji zarone u more nevolje odande donesu retke bisere“.

Zar ne osetimo kako naše bližnje još više zavolimo kad osetimo čudni bol zbog koga pomislimo da možda imamo rak? Stvarno smo čudna stvorenja. Kad imamo zdravlja, mira i vremena za ljubav, volimo lagano i na brzinu. Ali ako umiremo, naša ljubav postaje duboka, spora reka neizrecive radosti koje se teško odričemo.

Stoga, braćo i sestre, „smatrajte za čistu radost… kad padnete u različite napasti“ (Jakov 1:2).