Patnja koja uništava veru

Vera nekih ljudi se patnjom ne izgrađuje, nego lomi. Isus je to znao i o tome govorio kroz poredbenu priču o četiri tla. Neki ljudi koji čuju Reč isprva je s radošću prihvataju, ali onda zbog patnje otpadnu.

Dakle, patnja veru ne čini uvek jačom, nego je nekad uništava i tada se ispunjava Isusova protivrečna tvrdnja: „[…] ko nema, uzeće mu se i ono što ima“ (Marko 4:25).

To je poziv da izdržimo patnju s čvrstom verom u buduću milost, da bi nam vera jačala i da se ne bi pokazala uzaludnom (1. Korinćanima 15:2). „Ko ima, daće mu se“ (Marko 4:25). Poznavanje Božijeg nauma za patnju jedno je od glavnih sredstava da kroz nju rastemo.

Ako mislite da je vaša patnja besmislena ili mislite da Bog nema sve pod kontrolom ili da je hirovit ili okrutan, onda će vas patnja odbijati od Boga umesto da vas odbija od svega drugog i približava Bogu – kao što bi trebalo. Stoga je ključno da verujući u Božiju milost verujemo i u to da Bog daje milost kroz patnju.

Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 347–348