Vama koji kažete da nikad niste okusili Božju slavu kažem: jeste okusili mnoga njena predjela.
Da li ste ikad pogledali u nebo? Da li vas je neko nekad zagrlio? Da li ste ikad sedeli pred toplom vatrom? Da li ste se ikad šetali po šumi, seli pored jezera, ljuljali se u ležaljci? Da li ste ikad na vreli dan popili omiljeno piće ili pojeli nešto dobro?
Svaka želja nas na pobožan ili izvitoperen način mami ka slavi nebesa.
Kažete da niste okusili Božju slavu. Ja kažem − jeste, okusili ste njena predjela. Probajte i glavno jelo. Idite Bogu lično.
Videli ste senke; pogledajte suštinu. Šetali ste se po toplini dana; okrenite se i pogledajte sámo Sunce − da, kroz zaštitna i uveličavajuća sočiva evanđelja. Svuda ste čuli odjeke Božje slave, a sada samim srcem poslušajte muziku sa izvora.
Srce ćemo najbolje „načuljiti“ kod krsta Isusa Hrista. „I gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine“ (Jovan 1:14).
Ako hoćete da vidite najjasniji prikaz Božje slave, pogledajte Isusa u evanđeljima, a posebno obratite pažnju na krst. Na njemu će se vid izoštriti, čulo ukusa probuditi, a srce će početi da čuje. Tada ćete svuda videti, čuti i okusiti slavu istinitog Boga.
Za to ste stvoreni. Molim se sa vama: ne traćite život na senke. Bog vas je stvorio da vidite i okusite njegovu slavu. Idite za tim pre svega drugog i celim svojim srcem. Okusili ste predjela − sad idite na glavno jelo.