Zašto treba da volimo neprijatelje

Postoje dva glavna razloga zašto bi hrišćani trebalo da vole svoje neprijatelje i da im čine dobro.

Jedan razlog je to što nam takvo postupanje otkriva nešto o Bogu. Bog je milostiv.

• On čini da njegovo sunce grane zlima i dobrima i daje kišu pravednima i nepravednima. (Matej 5:45)
• Ne postupa s nama po gresima našim, niti nam vraća po nepravdama našim. (Psalam 103:10)
• Budite među sobom čestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom – kao što je i Bog vama u Hristu oprostio. (Efescima 4:32)

Dakle, kad hrišćani ovako žive, po Božjoj moći, onda pokazuju kakav je sam Bog.

Drugi razlog je to što je srce hrišćanina zadovoljno Bogom. Njime ne upravlja potreba za osvetom, uzdizanjem samog sebe, novcem ili sigurnošću u ovom svetu.

Bog je postao naše blago koje zadovoljava sve potrebe, tako da naš odnos prema protivnicima nije zasnovan na ličnim potrebama i nesigurnostima, već na našoj ispunjenosti Božjom slavom, koja je zadovoljila sve potrebe.

Jevrejima 10:34: „Otimanje vaših dobara primili ste s radošću [to jest, niste se svetili protivnicima], znajući da za sebe imate bolje i trajno imanje“. Ono što odnosi poriv za osvetom jeste naše duboko uverenje da ovaj svet i nije naš dom, a da je Bog naša sigurna nagrada koja će zadovoljiti sve potrebe. Znamo da imamo „bolje i trajno imanje“.

Dakle, u oba ova razloga za ljubav prema neprijateljima vidimo jednu glavnu stvar: tada se pokazuje kakav je Bog zaista − to je milostivi Bog koji slavno zadovoljava sve potrebe.

Moć da budemo milostivi imamo zato što smo zadovoljni Božjom milošću prema nama. A najveći razlog da budemo milostivi je to što tako proslavljamo Boga, to jest, pomažemo drugima da ga veličaju zbog njegove milosti. Želimo da pokažemo da je Bog veličanstven. Želimo da naša ljubav, po Božjoj milosti, ljudima prikaže Boga u divnom svetlu.