Samo na kratko

Ponekad usred nevolja i uobičajenih stresova svakodnevnog života možemo zavapiti: „Dokle, o Gospode? Ne vidim dalje od današnjeg bola. Šta li će mi sutrašnji dan doneti? Hoćeš li biti tu za mene i u toj nevolji?“

Ovo pitanje je vrlo hitno, jer je Isus rekao: „Ko istraje do kraja biće spasen“ (Marko 13:13). Drhtimo pri pomisli da smo među onima „koji odstupaju na sopstvenu propast“ (Jevrejima 10:39). Ne igramo igrice. Patnja je strašna pretnja veri u buduću Božiju milost.

Stoga je divno čuti Petra kako obećava napaćenim i umornim hrišćanima: „A Bog, milostiv u svemu, koji vas je po Hristu Isusu pozvao u večnu slavu, on će vas, nakon vaše kratke patnje usavršiti, učvrstiti, osnažiti i utemeljiti“ (1. Petrova 5:10).

Sigurnost da neće oklevati duže nego što možemo da izdržimo, da će ukloniti sve mane na koje se žalimo i da će zauvek učvrstiti ono što se dugo klimalo – ta sigurnost dolazi od  „Boga, milostivog u svemu.“

Bog nije milostiv u nečemu što je prošlo. On je „Bog, milostiv u svemu“, uključujući beskonačne i neiscrpne zalihe buduće milosti koja nam je potrebna da izdržimo do kraja.

Vera u takvu buduću milost, osnažena sećanjem na prošle milosti, ključ je opstanka na uskom i teškom putu koji vodi u život.

Ova dnevna pobožnost je odlomak sa 68. strane „Buduće milosti.“