Ovo su, dakle, dva velika podstreka da postanete svetski hrišćani i da se posvetite ciljevima pogranične misije na početku XXI veka:
1. Sve što je čoveku nemoguće, Bogu je moguće (Marko 10:27). Obraćenje otvrdlih grešnika biće Božije delo i slagaće se sa njegovim suverenim planom. Ne treba da se plašimo ili uzrujavamo zbog svojih slabosti. Bitka je Gospodnja i on će dati pobedu.
2. Hristos obećava da će raditi za nas i da će biti za nas toliko da, kada se naš misionarski život završi, nećemo moći reći da smo išta žrtvovali (Marko 10:29-30).
Kada sledimo njegova uputstva za misiju, otkrićemo da čak i bolne nus-pojave postoje da bi poboljšale naše stanje. Naše duhovno zdravlje, naša radost, stostruko se poboljšava. Kada umremo, mi ne umiremo, već dobijamo večni život. Ne pozivam vas da skupite hrabrost i žrtvujete se za Hrista. Pozivam vas da se odreknete svega što imate da biste dobili život koji zadovoljava vaše najdublje čežnje. Pozivam vas da sve smatrate smećem zbog daleko nadmašujuće vrednosti služenja Caru careva. Pozivam vas da skinete svoje prnje kupljeno u butiku i obučete odeću Božijih izaslanika. Obećavam vam progonstva i odricanja – ali „setite se radosti“! „Blaženi su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko“ (Matej 5:10).
Osmog januara 1956. godine petoro Auka Indijanaca ubilo je Džima Eliota i njegovih četvoro misionarskih saputnika dok su pokušavali da prenesu evanđelje Auka plemenu od šezdesetoro ljudi. Četiri mlade žene izgubile su svoje muževe, a devetoro dece izgubilo je očeve. Elizabet Eliot je napisala da je svet to nazvao noćnom morom i tragedijom. Zatim je dodala: „Svet nije razumeo istinu druge rečenice veroispovedanja Džima Eliota: ‘Nije lud onaj koji dâ ono što ne može zadržati da bi dobio ono što ne može izgubiti.’“