Biblija nam daje neverovatan pogled u Isusovu dušu noć pre nego što je bio razapet. Hajde da pogledamo šta je on radio u svojoj strateškoj borbi protiv potištenosti i depresije i naučimo nešto od njega.
- Odabrao je nekolicinu dobrih prijatelja da budu uz njega. „Povede Petra i dvojicu Zevedejevih sinova“ (Matej 26:37).
- Otvorio im je dušu. Rekao im je: „Pretužna je moja duša do smrti“ (Matej 26:38).
- Tražio je da se mole za njega i budu zajedno s njim u toj borbi. „Ostanite ovde i bdite sa mnom“ (Matej 26:38).
- Ocu je u molitvi rekao sve što mu je na srcu. „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša“ (Matej 26:39).
- Okrepio je dušu u bezgraničnoj Božjoj mudrosti. „Ali ne kako ja hoću nego kako ti“ (Matej 26:39).
- Usmerio je pogled ka slavnoj budućoj blagodati koja ga je čekala s one strane krsta. „[Isus]… je umesto radosti – koja je bila pred njim – podneo krst prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božijeg prestola “ (Jevrejima 12:2).
Kad vam se u životu iznenada pojavi nešto za šta vam se čini da je pretnja po vašu budućnost, setite se ovoga: Prvi udarni talas bombe u srcu − kao onaj koji je Isus osetio u Getsimaniji − nije grešan. Prava opasnost je popuštanje pred njim i izostanak duhovne borbe. A koren takve grešne predaje i prepuštanja je nevera − kad se ne borimo za veru u buduću blagodat i ne poštujemo ono što je Bog obećao da će biti za nas u Isusu.
Isus nam je u Getsimaniji pokazao drugi način, koji nije bezbolan niti pasivan. Sledimo njegov primer. Pronađimo bliske duhovne prijatelje i otvorimo im dušu. Pitajmo ih da budu s nama i da se mole. Otvorimo srce Ocu i prepustimo se bezgraničnoj Božjoj mudrosti. Uprimo oči u radost koja je pred nama u dragocenim i veličanstvenim Božjim obećanjima.