Služenje Bogu je potpuno drugačije od služenja bilo kome drugom.
Bogu je neverovatno stalo da shvatimo ovo − i da uživamo u tome. On nam, na primer, zapoveda: „Služite Gospodu veselo“ (Psalam 100,2). Za tu veselost postoji razlog. On nam je dat u Delima 17,25. Bog „niti prima službe od ljudskih ruku – kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svima život, i dah, i sve“.
Služimo mu veselo jer ne nosimo teret ispunjavanja njegovih potreba. On potreba nema, tako da služenje njemu to i ne podrazumeva. Umesto toga, radujemo se služenju u kome on zapravo ispunjava naše potrebe. Služenje Bogu uvek podrazumeva primanje milosti od njega da uradimo ono što treba.
Da bismo pokazali koliko je Bogu stalo da ovo shvatimo i kolika slava leži u toj istini, pogledaćemo priču u 2. Dnevnika 12. Solomunov sin Rovoam, koji je vladao južnim carstvom posle pobune deset plemena, odlučio je da ne služi Gospodu, već drugim bogovima i carstvima.
Da bi ga osudio, Bog na Rovoama šalje egipatskog cara Sisaka sa 1200 kola i 60.000 konjanika (2. Dnevnika 12,2-3).
U svojoj milosti, Bog je Rovoamu poslao proroka Semaju s ovom porukom: „Ovako veli Gospod: Vi ostaviste mene, zato i ja ostavljam vas u ruke Sisaku“ (2. Dnevnika 12,5). Ta poruka je donela dobro, jer su se Rovoam i njegovi knezovi ponizili i pokajali govoreći: „Pravedan je Gospod“ (2. Dnevnika 12,6).
Kad je Gospod video da su se ponizili, rekao je: „Poniziše se, neću ih potrti, nego ću im sada dati izbavljenje, i neće se izliti jarost moja na Jerusalim preko Sisaka“ (2. Dnevnika 12,7). Ali njima je, kao kaznu, izrekao sledeće: „Nego će mu biti sluge da poznadu šta je meni služiti, šta li služiti carstvima zemaljskim “ (2. Dnevnika 12,8).,
Zaključak je jasan: služenje neprijatelju i služenje Bogu su potpuno drugačije stvari. Kako? Služenje Bogu podrazumeva dobitak, blagoslov, radost i korist. Služenje Sisaku je zamorno, iscrpljujuće i tužno. Bog daje. Sisak uzima.
Zato mi je veoma važno da kažem da slavljenje nedeljom ujutru kao i slavljenje putem svakodnevne poslušnosti u suštini ne predstavljaju teret i davanje Bogu, već radosno primanje od Boga. To je prava služba koju on zahteva. Šta god da radiš, veruj mi da ću ti davati.
