Potreba za unutrašnjom snagom ne proizilazi samo iz iscrpljenosti koji donosi svakodnevni stres, već i iz patnji i nevolja koje dođu s vremena na vreme. A uvek se pojave.
Patnja se neizbežno pridodaje zamoru srca na putu ka nebu. Kada ona dođe, srce se može pokolebati, a uski put koji vodi u život može delovati neverovatno teško. Dovoljno je teško ići uskim putem i strmim predelima koji dovode snagu starog automobila do krajnje granice. Ali šta ako se auto pokvari?
Pavle je zavapio Bogu tri puta ovim pitanjem zbog nevolje sa kojom se susreo u svom životu. Tražio je olakšanje od trna u telu. Ali Božija milost nije došla u obliku koji je on tražio, nego u drugom. Hristos mu je odgovorio: „Dovoljna ti je moja milost, jer se moja sila ostvaruje u slabosti“ (2. Korinćanima 12,9).
Ovde vidimo kako se milost daje u obliku Hristove sile koja nas održava u neublaženoj nevolji – mogli bismo reći da se jedna milost daje u okviru druge koja je uskraćena. A Pavle je odgovorio iskazavši veru u to da je ova buduća milost dovoljna: „Zato ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da sila Hristova živi u meni“ (2. Korinćanima 12,9).
Bog nas često blagosilja „datom milošću“ u okviru „uskraćene milosti.“
Na primer, jednog izuzetno vrelog julskog dana pumpa za vodu na našem automobilu prestala je da radi i našli smo se zaglavljeni na međudržavnom autoputu u Tenesiju, tridesetak kilometara od bilo kog naseljenog mesta.
Tog jutra sam se molio da automobil dobro radi i da stignemo bezbedno na odredište, a sada se auto pokvario. Milost putovanja bez problema je uskraćena. Dok smo se motali oko auta, niko se nije zaustavljao. Tada je moj sin Abraham, koji je imao oko jedanaest godina, rekao: „Tata, treba da se pomolimo.“ Tako smo pognuli glave iza auta i zamolili Boga za neku buduću milost – za pomoć u nevolji. Kada smo podigli pogled, zaustavio se kamionet.
Vozač kamioneta bio je automehaničar koji je radio tridesetak kilometara odatle. Rekao je da je spreman da ode po delove i da se vrati da popravi auto. Odvezao sam se s njim do grada i imao priliku da s njim podelim evanđelje. Nastavili smo put za oko pet sati.
Ono što je neobično u vezi sa odgovorom na našu molitvu jeste to što smo ga dobili u okviru odbijene molitve. Tražili smo putovanje bez problema. Bog nam je dao nevolje. Ali usred uskraćene milosti, dobili smo milost. I učim da se pouzdam u Božiju mudrost da mi da milost koja je najbolja i za mene i za neverujućeg automehaničara i za budnu veru jedanaestogodišnjeg dečaka.
Ne treba da nas iznenadi kada nam Bog podari divne milosti usred patnji kojih smo tražili da nas poštedi. On najbolje zna kako da rasporedi svoju milost za naše dobro i na njegovu slavu.
Ova dnevna pobožnost je odlomak sa strana 66 i 67 „Buduće milosti.“
