Utočište za bespomoćne

Iskustvo buduće blagodati obično zavisi od toga da li će nam utočište biti Bog, ili ćemo posumnjati u njegovu brižnost i potražiti neko drugo skrovište.

Za one kojima je Bog utočište, obećanja buduće blagodati su brojna i bogata.

• Niko kome je on utočište neće biti kriv. (Psalam 34:22, NSP)
• On je štit svima koji se uzdaju u nj. (2. Samuilova 22:31)
• Blago svima koji se u nj uzdaju. (Psalam 2:12)
• Dobar je Gospod, grad je u nevolji, i poznaje one koji se uzdaju u nj. (Naum 1:7)

Ništa ne zarađujemo niti zaslužujemo time što biramo Boga kao utočište. Ako tražimo utočište, znači da smo slabi i da nam treba zaštita, a to baš i ne govori u prilog našoj samodovoljnosti. Ono samo pokazuje da sebe smatramo bespomoćnima, a skrovište je mesto gde ćemo se spasiti.

U svim obećanjima koja sam citirao, uslov da dobijemo veliki blagoslov od Boga je da se uzdamo u njega i da u njemu tražimo utočište. Taj uslov nema veze s nečim što mi zaslužujemo, nego s našim očajničkim potrebama, uzdanjem i priznanjem da smo slabi.

Očaj ne zahteva i ne zaslužuje; on moli za milost i traži blagodat.