Dnevno čitanje

Uživajući u Njegovoj punini

Iz punine njegove milosti svi smo primili milost na milost. (Jovan 1:16)

Baš pre bogosluženja prošle nedelje, mala grupa svetaca koji se mole vredno je radila boreći se za veru naših ljudi, i za crkve gradova pobratima, i za razne nacije dok su se molili. U jednom trenutku jedan čovek se molio rečima iz Jovana 1:14, 16:

„Reč je postala telo i nastanila se među nama. Videli smo njegovu slavu, slavu koju ima od Oca kao jedinorođeni Sin pun milosti i istine… Iz punine njegove milosti svi smo primili milost na milost.“

Za mene je to bio jedan od trenutaka prosvetljenja. Bog je dao da u tom trenutku reč „punina“ — iz njegove punine — nosi puninu koja je imala izvanredan uticaj na mene. Osetio sam određenu meru onoga što reč zaista nosi — a to je punina Hristova.

Osetio sam neki deo čuda što sam zaista primio milost na milost iz te punine. I ja sam i u tom trenutku primao milost na blagodat. Upravo tada sam osetio da ništa ne bi bilo slađe nego da jednostavno sednem kraj njegovih nogu ili da čitam svoju Bibliju celo popodne i osećam kako se  njegova punina preliva.

Zašto je ova punina imala takav uticaj na mene — i zašto i dalje ima neobičan uticaj do dana današnjeg? Delimično zato što:

  • . . . onaj iz čije se punine punim milošću je Reč koja je bila sa Bogom i bila je Bog (Jovan 1,1–2), tako da je njegova punina punina Božija — božanska punina, beskrajna punina;
  • . . . ova Reč je postala telo, i time je bila jedan od nas, i stremio je ka nama svojom puninom — to je punina koja je dostupna;
  • . . . kada se ova Reč pojavila u ljudskom obliku, videla se njegova slava — njegova punina je veličanstvena;
  • . . . ova Reč je bila „jedinorođeni Sin“ (Jovan 1:14), tako da mi božanska punina nije  bila preneta samo od Boga, nego i kroz Boga — Bog nije poslao anđela nego svog jedinorodnog Sina da preda svoju puninu;
  • . . . punina Sina je punina milosti — neću se utopiti u ovoj punoći, nego ću u svakom pogledu biti blagosloven njome;
  • . . . ova punina nije samo punina milosti, već i istine — ja nisam nagrađen laskanjem koje zanemaruje istinu; ova milost je ukorenjena u stvarnosti čvrstoj kao kamen.

Zar je onda ikakvo čudo što sam zadivljen i ispunjen radošču pred Hristovom puninom!

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Iz njegove punine svi smo primili milost na milost.“