Pavle nas usmerava na ljubav, a jedan od njenih glavnih izvora je iskrena vera. Vera je tako pouzdan izvor ljubavi zato što vera u Božju blagodat izgoni iz srca grešne sile koje je ometaju.
Ako osećamo krivicu, onda se obično gušimo u depresiji i samosažaljenju; usmereni smo sami na sebe, a tuđe potrebe ne možemo ni da vidimo, a kamoli ispunimo. Ili se pak ponašamo licemerno kako bismo sakrili krivicu, čime uništavamo svaku iskrenost u odnosima s drugima, a to istinsku ljubav čini nemogućom. Ponekad pričamo o tuđim greškama kako bismo umanjili sopstvenu krivicu, a ljubav se ne ponaša tako. Stoga, ako ćemo da volimo, najpre moramo savladati destruktivne posledice krivice.
Isto važi i za strah. Ako smo zaplašeni, nećemo prići nepoznatoj osobi u crkvi kojoj je možda potrebna reč dobrodošlice i ohrabrenja. Ili ćemo možda odbiti posao u nekoj dalekoj misiji jer nam deluje previše opasno. Možda ćemo traćiti novac na suvišne polise osiguranja, ili ćemo potonuti u razne male fobije zbog kojih ćemo toliko biti zauzeti sobom da nećemo videti tuđe potrebe. Sve je to potpuna suprotnost ljubavi.
Isto važi i za pohlepu. Ako smo pohlepni, onda na luksuz trošimo novac koji bi inače mogao da pomogne širenju evanđelja. Ne radimo ništa što je iole rizično, iz straha da ćemo izgubiti dragocenosti ili ugroziti svoju materijalnu budućnost. Usredsređeni smo ne na ljude, nego na stvari, ili pak ljude posmatramo samo kao sredstvo za postizanje nekog finansijskog cilja. I ovde je stradala ljubav.
Ali ljubav proističe iz vere u buduću blagodat, tako što vera iz srca izgoni krivicu, strah i pohlepu.
One isteruje krivicu jer se čvrsto drži nade da je Hristova smrt dovoljna da nas sada i zauvek učini oslobođenima i pravednima (Jevrejima 10:14).
Ona tera strah, jer računa na obećanje: „Ne boj se, jer sam ja s tobom… ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje“ (Isaija 41:10).
Ona izgoni i pohlepu jer je potpuno sigurna da je Hristos veće bogatstvo od bilo čega što ceo svet može da ponudi (Matej 13:44).
I zato, kad Pavle kaže: „A krajnji cilj te naredbe je ljubav iz… nelicemerne vere“, on tu govori o ogromnoj sili vere koja će savladati sve što se ispreči ljubavi. Kad se borimo u borbi vere − borbi da uzverujemo u Božja obećanja koja ubijaju krivicu, strah i pohlepu − borimo se za ljubav.