Biti hrišćanin znači i primati i davati.
Mnogi od nas znaju koliko je važno stalno uplaćivati u penzijski fond. Bilo bi pogrešno potpuno gurnuti u stranu donošenje razumnih finansijskih odluka, ali mi kao vernici moramo da razmišljamo i o tome kako da dajemo i ulažemo s večnošću na umu.
U pismu crkvi u Filipima apostol Pavle je pohvalio svoju braću i sestre u Hristu zato štosu se „primili [njegove] nevolje“ – za partnerstvo koje je podrazumevalo deljenje i davanje materijalnih darova. Ta darežljivost Filipljana je bila izuzetna po tome što je odskakala od ostalih crkava, koje nisu toliko podržavale Pavla. Iako je njihova crkva bila još u povoju, verni u Filipima su od samog početka bili rešeni da podrže apostola u evanđeoskom radu.
Njihova podrška Pavlu nije bila samo neizmerna, već i dugotrajna. Filipljani mu nisu davali tu i tamo, već postojano i kontinuirano, uvek se trudeći da mu izađu u susret. Iako je prošla decenija otkako im je Pavle prvi put propovedao evanđelje, ti ljudi su i dalje bili verni i predani.
Njihova velikodušnost nije bila posledica neke iznenadne navale osećanja niti manipulacije spolja. Ne, ova mlada crkva bila je svesna da je sve što poseduje dobila besplatno. I sam Isus je učenike koje je poslao podsetio da su „zabadava dobili“ i da stoga treba „zabadava i da daju“ (vidi Matej 10,8). Drugim rečima, temelj požrtvovanog, velikodušnog i bogatog partnerstva jeste Božja blagodat. Taj temelj se utvrđuje onda kad shvatimo da sve što jesmo i sve što posedujemo – sva naša blaga, darovi i talenti – potiču od Boga.
Nemamo svi iste darove niti kapacitet davanja – a davanje novca svakako nije jedini ventil dobronamernosti! Pa ipak, pošto svi primamo ono što nam je Bog dao, takođe treba da se potrudimo i da dajemo drugima. Bog je namerno sjedinio svoj narod tako da svako daje „po blagodati koja nam je dana“ (Rimljanima 12,6). Ne bi trebalo da dajemo samo zato što nas neko tera ili zato što nas je neka pesma pokrenula i ganula do suza niti zato što želimo da se naše ime nađe urezano u zgradi ili na klupi. Ne, treba da dajemo iz jednog jedinog razloga: zato što je Bog nama dao besplatno i velikodušno.
