Otac bi, sasvim razumljivo, bio opravdano gnevan kad bi video kako droga uništava život njegovom detetu. Od njega ne očekujemo da laka srca okrene leđa propasti deteta. Ne, očekujemo da će učiniti sve što je neophodno da se otarasi tog zla i izleči dete.
Kad je Isus, Božji Sin, ušao u dom svoga Oca ovde na zemlji – hram u Jerusalimu – i kad se osvrnuo i pogledao, prizor je bio bolan. Mesto namenjeno uzvisivanju Boga postalo je mesto na kome se uzvisivao novac. Mesto koje je trebalo da ukaže svetu na živoga Boga postalo je mesto koje je odbijalo narode. Smatrao je nedopustivim takvo kaljanje i omalovažavanje Božjeg imena i slave. Nema razloga da se ograđujemo i pokušavamo da opravdavamo Isusov postupak. Sveti Hristov gnev goreo je čistotom i revnošću. To nije bio trenutak za učtivi razgovor.
Isus je tačno znao zašto je hram tu. To je mesto na kome se susrećemo s Bogom. Njegova namena je bila da donese radost celoj planeti. Umesto toga, naleteo je na nešto sasvim suprotno – a rečima i delom je to sasvim jasno pokazao.
Zanimljivo je što fariseji, koji su se posle toga suočili s Isusom, nisu doveli u pitanje njegove postupke, već njegov autoritet. Isus je na to odgovorio zagonetnom izjavom: „Srušite ovaj hram, pa ću ga za tri dana podići“ (Jovan 2,19). Jovan objašnjava da je on ovde govorio o hramu svog tela (21. stih). Jednog dana Isus će doći u Jerusalim ne da bi posetio hram, već da svoje telo i krv prinese kao punu i konačnu žrtvu za grehe, a da zatim vaskrsne u novi život i zauvek vlada. Na osnovu tog autoriteta je objašnjavao razliku između onoga što je Bog namenio hramu i onoga što je hram postao.
Ovde se, dakle, susrećemo s Isusom koji revnosno i zaštitnički reaguje kad je reč o Božjoj slavi. Ovaj Isus nije krotak i blag, ovde ne ohrabruje ljude. On je Prvosveštenik koji je došao ne samo da očisti hram, već i da očisti naše srce i reši problem naše otuđenosti. U njemu, pravom hramu, Bog je izgradio „dom molitve svim narodima“ (Isaija 56,7).
Pogledajmo, dakle, ponovo Isusa: on nije trpeo kompromise dok se trudio da proslavi Boga i omogući ljudima da ga slave na ispravan način. Pogledajmo kako uz svoj autoritet i savršenstvo voljno zauzima naše mesto i našu kaznu uzima na svoje telo, da bismo se mi obnovili. Pogledajmo Isusa, čija je divna milost nad nama. Neka njegova revnost za Božju slavu bude i naša.
