Kad idemo na kampovanje, jedna od najvažnijih stvari koje možemo da uradimo jeste da proverimo jesu li kočići šatora čvrsto zabijeni u zemlju. Kad se za to postaramo, možemo mirnije da se posvetimo drugim stvarima, znajući da će sklonište izdržati oluju – što je svakako bolje nego da po povratku u kamp shvatimo da je šator oduvan!
U ovom stihu David reaguje na razočaranost, osećaj da su se svi bez razloga okrenuli protiv njega ili ga zaboravili. Počinje tako što razmišlja o trenutnoj situaciji; prisećajući se onoga što već zna, David izjavljuje da se uzda u Božju vernu ljubav.
To uzdanje je bilo voljno. Iako je ono što je u srcu osećao bilo stvarno, David je rešio da svoja osećanja dovede pred Božji karakter i njegove planove. Položio je svoju nadu – kočiće šatora svoga srca – u čvrsto tlo Božje postojane ljubavi i neiscrpne milosti. Samo tada je ponovo mogao da se raduje.
U novom nebu i novoj zemlji životne oluje će najzad biti utišane. U međuvremenu ćemo prolaziti kroz nepogode, pa čak i poplave. S radošću ćemo trpeti sve to onoliko koliko se uzdamo u mudrost svog Oca. Kad nam on nešto ne da, to je zato što zna da je za nas bolje da to nemamo. Kad nam daje nešto što je teško prihvatiti, to je zato što nam pruža privilegiju da posvedočimo o njegovoj milosti u datim okolnostima. Kad nas provodi kroz kišu, to je zato što zna da ćemo mu tada prići bliže, a naš karakter će samim tim postati sličniji njegovom (Jakovljeva 1,2-4).
Kad posmatramo svoja najveća iskušenja, često nam se čini da smo bili blizu propasti. Ali u tim trenucima možemo da se prisetimo da Bog daje „nakit mesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu umesto duha tužnog“ (Isaija 61,3). Svako iskušenje s kojim se suočimo jeste prilika da se setimo da nam Božja postojana ljubav, baš kao i Davidu, čvrsto drži dušu i daje razloga da se radujemo u njegovom spasenju.
Danas smo svi pozvani da kažemo: „Gospode Isuse Hriste, pomozi mi da čvrsto pobodem kočiće šatora svog života u tvoju postojanu ljubav, tako da se radujem i u trenucima sreće i u trenucima žalosti, u životu i u smrti, u bolesti i u zdravlju.“
