Kad uzverujemo u Isusa Hrista i pokidaju se sve sveze greha, za nas odmah počinje da važi nekoliko činjenica. Prešli smo iz smrti u život i u nama sada boravi Božji Duh. Usvojeni smo u Božju porodicu. Otkupljeni smo, promenjeni i nanovo rođeni. Greh više ne vlada našim životom. Ipak, on je i dalje tu.
To što se uzdamo u Hrista ne znači da živimo lagodnim životom u kome smo imuni na napade Zloga i suptilne težnje svog srca. Naprotiv – od trenutka obraćenja do časa kad ćemo ugledati Hrista i postati nalik njemu, mi hrišćani se nalazimo u „žestokom i neprekidnom ratu“1 protiv iskušenja.
Sveto pismo je puno upozorenja na iskušenja: taj mamac greha i zla nam je svima poznat. Iskušenje nije samo privlačnost stvari koje su divlje i nezamislive, već i impuls da dobre stvari koje nam je Bog dao uzmemo i upotrebimo (ili zloupotrebimo) na način koji predstavlja greh protiv Boga. U svojoj knjizi Pisma Kusog Repatome K. S. Luis aludira na suptilnost greha kad demon Kusi svog đavolskog šegrta tera da „podstiče ljude da uživaju u zadovoljstvima koje je stvorio naš Neprijatelj [a to je Bog], ali u vremenu, načinu i stepenu koje je on zabranio.“2
Pismo jasno kaže da Bog nikad nije niti može biti izvor iskušenja. Kad Jakov kaže da „Bog… nikoga ne iskušava“, on tu izjavu gradi na Božjem karakteru. Bog nije u stanju da iskušava druge da čine zlo jer mu on sam nije podložan. Da bismo nekoga doveli u iskušenje da čini zlo, morali bismo da i sami volimo to zlo, a Bog nije takav.
Reč koja ovde znači „iskušava“ mogla bi da se prevede i kao „ispituje“. Dakle, ono što bi naša pala priroda mogla da preokrene u iskušenje na greh je takođe i ispit koji može da ojača našu veru. Kad se nađemo pred takvim ispitom, koji Bog dozvoljava, treba da se setimo da njegov cilj nije da padnemo, već da izvučemo korist. Đavo čezne da pokleknemo, ali Bog čezne da uspemo. On je na našoj strani i sve stvari, pa čak i takve ispite i iskušenja, izvodi na naše dobro.
S kojim se iskušenjima stalno borite (ili im se prepuštate)? Naučite da ih vidite kao iskušenja, ali i kao prilike – kao trenutke kada ćete odabrati poslušnost, rešiti da udovoljite Ocu i postati više nalik Hristu – da dobijete bitku u ratu koji traje. „Usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas“ (Jakovljeva 4,7).
1. Vestminstersko ispovedanje 8.2.
2. The Screwtape Letters (1942; Harper Collins, 2001), str. 44.
