Neko kome je oprošteno trebalo bi i sam da prašta – a pošto po prirodi nismo skloni praštanju, potrebno nam je da nam se ovo neprekidno ponavlja.
Drugim rečima, praštamo zato što je Bog u Isusu oprostio nama. Biblija sasvim jasno kaže da oproštaj nije rezultat bilo kakve ljudske zasluge niti naših nastojanja da budemo milostivi i oprostimo drugima; oproštaj proističe iz Božje blagodati.
Jedan od glavnih dokaza da smo se iskreno pokajali od greha jeste duh koji prašta drugima. Isto tako, ako smo uporno neprijateljski nastrojeni, ako se durimo ili smo ogorčeni, ne štetimo samo sebi niti dovodimo u opasnost odnose sa drugima, već time, iskreno, takođe postavljamo pitanje da li smo uopšte i otkrili prirodu Božjeg oproštaja.
Nemoguće je iskreno oprostiti ukoliko sami nismo doživeli oproštaj; isto tako, nemoguće je ne oprostiti ukoliko jesmo. Oproštaj će prirodno teći iz našeg srca onda kad nas Božja blagodat promeni i kad smo svesni koliko smo mu veliku uvredu naneli. Kad dođe do takvog preobražaja, tuđi greh zbog kog trpimo neće nam tako teško pasti jer nam Bog omogućava da oprostimo kao što je i nama oprošteno.
Ovo je princip koji stoji iza Isusove parabole o slugi iz 18. glave Evanđelja po Mateju. Sluga, kome je oprošten dug koji bi danas vredeo osam milijardi dolara, nije hteo drugome da oprosti dug od 20.000. Isus želi da vidimo koliko sluga kome je izbrisan ogroman dug postupa nerazumno kad odbija da oprosti ono što se njemu duguje. Kad posmatramo sam iznos koji mu se duguje, deluje nam mnogo, ali kad se uporedi s onim što je njemu oprošteno, postaje neznatan. Isto tako, nezamislivo je da mi, kojima je oprošten tako velik dug pred Bogom, ne opraštamo drugima.
Ako smo doživeli Božju milost, onda svakako ne smemo zapostaviti praksu praštanja. Praštajući drugima, imamo puninu Božjeg oproštaja. Izbrišimo tuđe dosijee koje imamo i kojima se stalno vraćamo. Kad nam to teško pada, jer je taj tuđi greh koji smo pozvani da oprostimo pretežak, pogledajmo samo koliki je greh Bog nama oprostio i čega se odrekao da bi to učinio – tada ćemo biti u stanju da i sami pokažemo milost. Ako nam je Bog oprostio, onda će svakako na nas izliti blagodat i milost koje će nam pomoći da živimo u slozi sa drugima.
