Čovečanstvo je vrhunac tvorevine. Mi nismo napredni majmuni; jedino smo mi od cele Božje tvorevine stvoreni po njegovoj slici (1. Mojsijeva 1,27). Mi smo stvorenja jer smo delo Stvaraoca – ipak, takođe smo jedinstveni među svim stvorenjima, jer smo nalik Bogu. Čovečanstvo poseduje neotuđivo dostojanstvo, a Bog želi da poštujemo Tvorca i u svom životu uspostavimo odnos s njim.
Ako je čovek vrhunac stvaranja, onda je odmor krajnji cilj stvaranja. Kad je dovršio proces stvaranja, Bog se odmorio. To ne znači da više nije bio prisutan ili aktivan u svom svetu, već da se odmorio od stvaranja. Nije bilo potrebe za daljim poboljšanjima ili nekim dodacima. Ništa nije trebalo rasparati i prepraviti. A veličanstveni Božji plan – njegova želja za ljude – jeste da i mi živimo s njim u tom divnom danu odmora koji još traje.
Izveštaj o stvaranju iz Prve Mojsijeve ponavlja frazu „i bi veče, i bi jutro“ za svaki od prvih šest dana. Ali kad dođe do sedmog dana, ovaj obrazac prestaje da važi. Sedmi dan, takoreći, traje i danas; u njemu Bog okuplja svoj narod. On uspostavlja odnos sa čovečanstvom, stara se o ljudima, štiti ih, omogućava im međusobno zajedništvo i daje im vlast nad njegovom tvorevinom.
Po uputstvima datim u Deset zapovesti, svrha sabata je da omogući Izrailjcima da razumeju sve ovo, da shvate vrhunski Božji plan života (2. Mojsijeva 20,8-11). Dok se odmaraju i razmišljaju, mogu da prouče šta to znači živeti kao Božji narod, pod njegovom vlašću i blagoslovom.
Kad poziva ljude sebi, Isus kaže: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti… naći ćete odmor u svojim dušama“ (Matej 11,28-29). Pisac Poslanice Jevrejima s tom idejom na umu izjavljuje: „Božijem narodu preostaje subotni mir“ (Jevrejima 4,9). Ono što je osmišljeno u lepoti Edemskog vrta i uništeno prilikom pada u greh će jednog dana, kad uđemo u Božje prisustvo, biti obnovljeno. Sada se odmaramo jer smo greh odneli Isusu, a predali smo mu i sve svoje brige. Jednog dana ćemo doživeti i savršeni odmor vaskrslog života u obnovljenom svetu ispunjenom svetošću našeg savršenog Boga. To je budućnost ka kojoj treba da usmerimo i oči i srce – i u najboljem i u najgorem periodu svog života. Jednog dana ćemo zaista počivati u miru.
Dok idemo ka takvoj budućnosti, Božji obrazac treba da bude i naš obrazac. Kao što je Bog zapovedio, treba da poštujemo Gospodnji dan i odvojimo vreme da razmislimo šta sve on želi za nas, da uživamo u zajedništvu s njim i pridružimo mu se dok okuplja narod koji će nazvati svojim.
