Vernike ništa ne definiše toliko koliko činjenica da pripadamo carstvu Isusa Hrista. To je jedna od stvari koja čini hrišćane jedinstvenima. Sada pripadamo potpuno novom carstvu. Možemo biti crni ili beli, bogati ili siromašni, muškarci ili žene, ali ono što nas sve sjedinjuje je odanost jednom Caru – a to je Isus. Koračamo kako on zapoveda, radujemo se u njegovoj vojsci i rado činimo njegovu volju.
Božje carstvo je pravedno carstvo, njegovi standardi su veoma visoki i ne podnosi greh. Zato Pavle upozorava one koji odbacuju njegov karakter i merila da „neće naslediti carstva Božjeg.“ Život obeležen zlobom, neposlušnošću i egoizmom nespojiv je sa Hristovom vladavinom – zato je odluka da život tako provedemo ravna odluci da živimo van granica njegovog carstva.
Treba da razumemo da Pavle ovde ne govori o pojedinačnim postupcima učinjenim u nepokornosti. S ove strane večne slave nema tog žitelja Hristovog carstva koji živi bezgrešnim životom. Pavle zapravo govori o ljudima koji uporno čine ili tolerišu greh. On ovde govori o stilu života koji kaže: „Ne želim da mi se Bog meša u izbore, ali želim da živim s mišlju da mi mesto jeste u njegovom carstvu i želim sve blagodati koje time mogu da dobijem.“
Bog utvrđuje granice svog carstva. Jednostavno nije tačno da su u njemu svi, bez obzira na to ko su, u šta veruju ili šta žele! Ta ideja zvuči vrlo primamljivo, ali to nije ono što Božja reč uči: samo Bog – i niko drugi – odlučuje ko je u njegovom carstvu.
Bog kaže da će doći dan suda. Isus će se vratiti u slavi i tada će biti „okupljeni pred njim svi narodi, i on će ih odvojiti jedne od drugih“ da prime ili Božje carstvo ili večno uništenje (Matej 25,32). Ovo carstvo nije ideja koju je Isus uveo negde usput kako bi popravio grešku u sistemu. Ono je isplanirano u večnosti.
Predstojeći sud bi trebalo da nas podstakne da širimo evanđelje, a i da budemo iskreni i nemilosrdni s našim grehom. Svetu moramo da predstavimo – ali i da sami sebi propovedamo – život Spasitelja koga imamo u Isusu, koji će uraditi baš ono što je i rekao. Jedino kad priznamo svoj greh i potrebu za Spasiteljem, nasledićemo ovo večito Božje carstvo.
