Reč pokoravanje kao da podstiče raznorazne negativne reakcije. Za to je delimično krivo i to što, kako je Džon Stot napisao pre više od 40 godina, „pokoravanje autoritetu danas nije u modi. Ono uopšte nije u skladu sa savremenim stavovima po kojima sve treba da bude dozvoljeno i slobodno.“1 Četiri decenije koje su u međuvremenu protekle su ideju pokornosti samo iznele na još gori glas, a to naročito važi za pokornost u braku.
Ipak, ostaje činjenica da pokoravanje, ukoliko se ispravno shvati i pravilno primeni, leži u srcu odnosa kakav je Bog uspostavio. Deca treba da budu pokorna roditeljima (Efescima 6,1), članovi crkve svojim vođama (Jevrejima 13,17), a ovde vidimo da žene treba da budu poslušne muževima „kao Gospodu“. Poslušnost drugima, u zavisnosti od uloga na koje smo u životu pozvani, predstavlja sastavni deo naših odnosa sa drugima. Zato poslušnost žene mužu odražava božanski poredak u braku. Ali kako treba da shvatimo ovo učenje? Kao prvo, zapovest ženi da bude pokorna mužu ni u kom slučaju ne znači da je ona inferiorna. Biblija vrlo jasno tvrdi da su muškarci i žene podjednako dostojanstveni, jer su i jedni i drugi stvoreni po Božjem liku (1. Mojsijeva 1,27). Kao vernici, jednaki smo i u otkupljenju – a tu jednakost vidimo u činjenici da smo zajedno naslednici Božje blagodati (1. Petrova 3,7). Muškarci i žene imaju potpuno isti položaj pred Bogom. Različite uloge ne podrazumevaju i različitu vrednost.
Drugo, žene treba da budu pokorne svojim muževima, ne muškarcima uopšte. Pavle ovde ne daje opšte uputstvo o položaju žene u društvu, već specifično uputstvo o ulozi žene u porodici. U takvom kontekstu, želja žene da se pokori Gospodu delimično se otkriva u njenoj poslušnosti mužu.
Treće, takvo pokoravanje ne podrazumeva bezuslovnu poslušnost. Muževi ne treba ni na šta da primoravaju žene niti treba da ih teraju da se pokore, a svakako ne u onome što Gospod nije zapovedio. Žena nije u rukama onoga ko ima autoritet da naređuje šta mu se prohte. Umesto toga, muž treba „da voli svoju ženu kao samoga sebe“, da joj se preda i vodi je ka svetosti (Efescima 5,33). Za oženjene, naglasak je na sledećem: ako se bilo kad desi da odvraćate suprugu od poslušnosti Hristu, umesto da joj pomažete da mu bude poslušnija, onda, po Bibliji, vaša supruga nije dužna da vas sluša.
Ako ste udate, Biblija vas ne poziva na bezumnu, ropsku poslušnost. Vaša pokornost je radosna odanost i poslušnost mužu u sklopu uzajamnog partnerstva koje u svemu što radi teži da proslavi Boga. Takva poslušnost je srdačna i ne okleva, a Bog vam daje snagu da svom mužu činite „dobro, a ne zlo, svega veka svog“ (Priče 31,12). Ovakva biblijska pokornost svakako nije u modi. Često nije ni laka. Ipak, u očima Boga i njegovog naroda, ona je divna.
