Pomalo mi je teško kad gladan odem u kupovinu. Padam u iskušenje da kupim hranu koja me inače nimalo ne privlači. Kako kaže car Solomun, nisam jedini: „Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko“ (Priče 27,7).
Isti ovaj princip možemo da upotrebimo i u našoj težnji za čistotom. U naše doba postoji velika opasnost da duhovno ogladnimo zato što se ne hranimo dovoljno Božjom rečju.
Ako želimo da smisleno pokušamo da očuvamo čistotu, važno je ne samo da čitamo Božju reč, već i da je čuvamo. Solomun – car Izrailja kome je Bog dao mudrost veću nego svima drugima (1. Carevima 3,3-14) – koristi opise koji govore upravo o negovanju Božje reči dok govori svom sinu da „čuva“ njegove reči, da ih „sahrani“ kod sebe, da ih čuva „kao zenicu očiju svojih“, da ih „priveže“ i da ih „napiše“ na svom srcu.
Da bismo imali ovakav odnos s Božjom rečju, potrebno je da nam Biblija bude nešto više od čitanke za proučavanje, knjige sa dokazima koji nam mogu poslužiti u raspravama ili spiska obećanja kojima se tu i tamo okrećemo. Da bismo čuvali Božju reč, moramo da težimo psalmistinom pogledu na svet – on je, udaljujući se od ponositih i podsmešljivih ljudi svog vremena, za čoveka koji hoda s Bogom rekao: „Nego mu je omilio zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć“ (Psalam 1,2).
Postoji direktna veza između uživanja u Božjoj reči – dopuštanju da upravlja našim životom i vodi ga – i održavanja revnosti za čistotom. Ako ne čuvamo Pismo, pitanje nije da li ćemo posrnuti po pitanju čistote, već kada.
Svako od nas može čisto da živi tako što će sakriti Božju reč u svoje srce (Psalam 119,9). Imate li plan za učenje stihova napamet? Podstičem vas da naučite neki stih iz Biblije – neka to bude svaki dan ili svaki drugi dan, svake nedelje ili kako god. Napravite plan i držite ga se. Sladite se Božjom rečju i budite siti. Čuvajte Pismo i budite čisti.
