Način na koji se oblačimo, smejemo ili ljutimo, naša opšta pojava, ton i sadržaj onoga što govorimo… svakog dana ljudima oko sebe omogućavamo da vide šta je stvarno važno i šta, u stvari, čini život.
Kod hrišćana, sve ove stvari trebalo bi da budu u skladu s evanđeljem.
Zato je Pavle pozvao Filipljane da uklone jaz koji postoji između njihovih uverenja i ponašanja – između vere koju ispovedaju i ponašanja koje prikazuju. Ni Hristov poziv upućen nama danas nije drugačiji. Ipak, koliko god da smo zreli u veri i koliko god da smo uklonili taj jaz, uvek ostaje još nešto da se uradi.
Pavlova reč „živite“ ovde potiče od grčkog glagola politeuesthe, koji u nekim prevodima nalazimo kao „ponašajte se“. Koren ove reči potiče od reči polis, koja znači „grad“; od nje su potekle i druge reči, kao što su policija i politika. Realno posmatrano, Pavle ovde govori o hrišćanskom građanstvu i ponašanju. Pošto sebe doživljavamo kao žitelje Božjeg grada, shvatamo šta znači živeti kao stranac i ambasador u ovom drugom gradu, čovekovom. Kad premostimo jaz između svoje vere i ponašanja, drugi ljudi će u interakciji s nama osetiti nagoveštaj nebesa.
Kakvu poruku onda treba da šalju naši postupci? Jednostavno ovu: Hristovo evanđelje je evanđelje ljubavi. To vidimo u Jovanovim rečima: „Ljubav je u ovome: ne da smo mi zavoleli Boga, nego je on zavoleo nas i poslao svoga Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe. Dragi moji, ako je Bog tako zavoleo nas i mi smo dužni da volimo jedan drugoga“ (1. Jovanova 4,10-11). Drugim rečima, kao što je Bog voleo nas, tako i mi treba da volimo one oko sebe – čak i one koje mi ili drugi smatramo nepristojnima ili nedostojnima ljubavi – i to treba da činimo s nadom i radošću! Ova poruka ljubavi je izazov koji pred nas stavlja Pavle.
Ne samo u delima,
Niti u onome što se kazuje,
Nego i potpuno nesvesno
Hristos se pokazuje.1
Zastanimo zato i razmislimo kako ćemo se danas obući, kad ćemo se osmehnuti, a kad namrštiti, kako ćemo se ponašati, kakav će ton i sadržaj našeg govora biti danas. Šta naša pojava govori svetu? Neka sve to bude dostojno evanđelja ljubavi.
1. Pripisano Beatrisi Kliland, „Unutar nas“, u, na primer, Our Aim: A Monthly Record of the Aborigines Inland Mission of Australia, 68, broj 7 (17. mart 1955), str. 1.
