Danas vi i ja imamo posao koji treba da se obavi.
U svojoj prvoj poslanici Korinćanima Pavle je poučio crkvu da toplo dočeka Timoteja, ali ne zato što je ovaj pokušavao da postane neko i nešto, zato što je imao neku počasnu titulu ili želeo da ga zapaze. Ne, razlog je jednostavno bio taj što je Timotej „radio delo Gospodnje“ (1. Korinćanima 16,10). Gospodnje delo je sve što činimo ili o čemu razmišljamo, a što je milo Bogu, jer radimo za njega, a ne da bismo ostavili utisak na druge (Kološanima 3,23). Delo Gospodnje možemo da radimo unutar Hristovog tela ili u službi svetu oko nas.
Pavle u 17. stihu namerno dodaje reči „što god činite“. „Šta god“ u hrišćanskoj službi znači da u svemu što radimo, uz pomoć Svetog Duha, treba da se postavimo tako da aktivno učestvujemo u službi evanđelja. Bilo da pomažemo komšiji, pozdravljamo posetioce koji uđu u našu crkvu ili volontiramo u okruženju – svaki vid službe predstavlja priliku da drugima pokažemo Spasitelja. Kakva je samo privilegija znati da smo ovde na zemlji da bismo videli kako ljudi koji ne veruju postaju verni sledbenici Isusa Hrista!
U okviru Hristovog tela, trebalo bi da znamo da je naš duhovni rast rezultat služenja drugih ljudi Gospodu. Pavle je ispravno video Korinćane kao rezultat svog rada za Hrista: „Niste li vi moje delo u Gospodu?“ (1. Korinćanima 9,1). Crkva u Korintu je i postojala zato što je apostol činio Gospodnje delo. Pavle nije bio ni nebitan ni najveći; on je s namerom postavljen da obavlja tačno određenu dužnost.
I mi kao hrišćani nismo pozvani samo da sedimo i učimo, već i da rastemo i odemo da ribarimo i hranimo druge. Bog svakom verniku dodeljuje određene dužnosti unutar hrišćanske službe i služenja, a te dužnosti podrazumevaju rad za njega, bez obzira na kakve okolnosti i prilike naiđemo danas – jer ni one ne dolaze slučajno, već božanskom promišlju. Divan primer ovoga imamo u Pavlovoj poslušnosti Božjem pozivu; on je shvatio da je „izabrano oruđe“ koje će izneti Božje ime „pred mnogobošce, i kraljeve, i sinove Izrailjeve“ (Dela 9,15).
Gospodnje delo je nešto što je Pavle ozbiljno shvatao. I mi bi trebalo tako da ga shvatimo. Pozvani smo da proslavimo Boga gde god da smo. Razmislimo šta bi u našem razmišljanju i delima moglo da se promeni kad bismo se svakog trena pitali: „Šta bi ovde trebalo da uradim za Isusa? Kako da sada proslavim njegovo ime i pričinim mu zadovoljstvo?“ Danas imamo to preimućstvo da uradimo nešto za njega.
